Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ponovo je prodrmao javnost izjavama koje su izazvale pažnju i u Vašingtonu i van njega.
U razgovoru za CBS, koji je trajao gotovo sat vremena, Tramp je govorio o Vladimiru Putinu i Si Đinpingu bez ustezanja: Obojicu je opisao kao „pametne i žilave lidere“ sa kojima se, kako kaže, ne treba igrati.
„Oni su snažni. I to ne samo politički, već i mentalno“, rekao je Tramp. „Oboje su pametni, oboje su čvrsti… Ne možete se igrati sa ovim ljudima.“ U njegovom glasu se čuo ton čoveka koji zna s kim ima posla, ali i svest o tankoj liniji između rivalstva i poštovanja.
Usput je pomenuo i nešto što se često ne čuje iz usta američkih predsednika: Rusija, prema njegovim rečima, raspolaže velikim zalihama nuklearnog oružja. Tramp smatra da je vreme da se ozbiljno razgovara o njihovom smanjenju. „Verujem da bi trebalo nešto da se uradi po pitanju denuklearizacije“, izjavio je, dodajući da je o tome razgovarao i sa Putinom i sa Sijem.
U jednom trenutku se dotakao i teme koja je uvek osetljiva: Nastavka nuklearnih testova u SAD. „Moramo da vidimo kako to funkcioniše. Razlog zašto govorim o testiranju je taj što je Rusija objavila nameru da testira, Severna Koreja stalno testira. Druge zemlje… Mi smo jedina zemlja koja ne testira. Ne želim da budem jedina zemlja koja ne testira.“ Njegov ton bio je pomalo defanzivan, kao da pokušava da objasni logiku koja nije svima prihvatljiva.
Novinarka Nora O’Donel nije propustila da ga podseti: Moskva, zapravo, ne testira nuklearno oružje, već samo sisteme za isporuku. Tramp, međutim, nije popuštao. „Rusija i Kina testiraju, ali o tome ne govore“, rekao je, ostavljajući prostor za sumnju, ali i za pitanje da li zna više nego što sme da kaže.
U njegovim rečima čula se mešavina sigurnosti i sumnje, kao da i sam ponekad preispituje granice između politike, strategije i predstave za javnost. Iako se mnogi ne slažu sa njegovim tonom, Tramp ponovo uspeva da postavi scenu: Da se o njemu priča, da njegovi sagovornici paze na svaku reč i da svet, makar na trenutak, zastane da čuje šta će sledeće reći.
A možda je upravo to ono što želi – da ostane u centru svetske pažnje, na ivici između ozbiljnog državnika i čoveka koji nikad ne igra po pravilima. Kako će se ta priča završiti, ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
