Sjedinjene Američke Države nastavljaju da šire svoje strateške ambicije prema severnim delovima Atlantika i Arktiku, a nakon Grenlanda pažnja administracije predsednika Donalda Trampa usmerena je na još jednu ostrvsku državu.
Najnoviji potezi Vašingtona pokazuju da američka politika prema ovom regionu dobija sve izraženiju vojnu i geopolitičku dimenziju.
Američki državni sekretar Marko Rubio posetio je Island 6. oktobra, gde je razgovarao o mogućnostima proširenja bezbednosne saradnje i jačanja američkog vojnog prisustva. Kako je objavio Volstrit džornal, Vašington razmatra nove aranžmane sa Rejkjavikom koji bi omogućili efikasnije korišćenje infrastrukture ove zemlje za vojne i strateške potrebe SAD.
Posebnu pažnju američke administracije privlače islandski aerodromi, pomorske luke, savremene tehnologije i infrastruktura za nadzor. Reč je o objektima i sistemima koji bi omogućili proširenje američkih operativnih sposobnosti na severu Atlantika, uključujući praćenje vojnih aktivnosti i kretanja u pravcu Arktika.
Island ima izuzetno važan geografski položaj između Severne Amerike i Evrope, zbog čega njegovi aerodromi i luke predstavljaju značajnu logističku prednost. Ostrvo je posebno važno za nadzor severnoatlantskih pomorskih pravaca, uključujući područja kojima se kreću ruske podmornice.
Američko interesovanje za Island nije izdvojen potez, već deo šire strategije jačanja prisustva u regionima od ključnog geopolitičkog značaja. Tramp je još tokom predizborne kampanje govorio o potrebi novih teritorijalnih proširenja SAD, a nakon povratka u Belu kuću njegovi zahtevi i političke ambicije postajali su sve obuhvatniji.
Najizraženiji primer takve politike bio je Grenland, autonomna teritorija u sastavu Kraljevine Danske, nad kojom je američki predsednik želeo da uspostavi potpunu kontrolu. Trampove teritorijalne ambicije obuhvatale su i Kanadu, Meksiko i Venecuelu, dok nije isključivao ni mogućnost priključenja Kube Sjedinjenim Državama.
Iako su pojedine Trampove izjave o teritorijalnom proširenju izazivale podsmeh, iza takvih planova može se prepoznati strategija američkog širenja uticaja na geopolitički važna područja sveta. Arktik pritom zauzima posebno mesto, ne samo zbog velikih prirodnih bogatstava već i zbog rastućeg vojnog značaja regiona.
Za Vašington i NATO prisustvo na krajnjem severu predstavlja pitanje strateškog nadmetanja sa Rusijom i Kinom. Kontrola važnih saobraćajnih pravaca, pristup vojnim objektima i mogućnost nadzora velikih pomorskih prostora daju ovom području značaj koji prevazilazi eksploataciju prirodnih resursa.
Važan korak u sprovođenju takve politike napravljen je 22. septembra 2026. godine, kada su Tramp, danska premijerka Mete Frederiksen i premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen potpisali sporazum o proširenju američke uloge u odbrani Grenlanda.
Sporazum omogućava Sjedinjenim Državama znatno šire vojno prisustvo, modernizaciju postojećih kapaciteta i uspostavljanje novih odbrambenih područja. Predviđena je i mogućnost razvoja infrastrukture povezane sa američkim protivraketnim sistemom Zlatna kupola, kao i proširenje vojnih aktivnosti u strateški važnim delovima ostrva.
Time je Vašington obezbedio dugoročnu osnovu za jačanje svoje vojne pozicije na Grenlandu, iako sporazum ne podrazumeva američko preuzimanje suvereniteta nad ovom teritorijom. Danska i Grenland zadržavaju svoje nadležnosti, dok je sprovođenje sporazuma povezano sa međusobnim dogovorima i odgovarajućim parlamentarnim procedurama.
Upravo u tom kontekstu treba posmatrati i novo približavanje Islandu. Američka administracija nastoji da poveže vojne i logističke kapacitete Grenlanda sa infrastrukturom Islanda, čime bi dodatno ojačala strateško prisustvo na severu Atlantika i proširila mogućnosti delovanja prema Arktiku.
Rubijeva poseta pokazala je da Vašington želi produbljivanje bezbednosnih odnosa sa Rejkjavikom, ali i da postoji važna politička granica takvim planovima. U Beloj kući su svesni da svako povećanje američkog vojnog prisustva na Islandu zahteva saglasnost tamošnjih vlasti.
To je posebno značajno imajući u vidu ranije kontroverze izazvane Trampovim izjavama o mogućem američkom teritorijalnom proširenju. Islandsko rukovodstvo insistira na poštovanju državnog suvereniteta, dok američka strana sada naglašava saradnju i zajedničke bezbednosne interese.
Za Trampovu administraciju Island i Grenland predstavljaju dve međusobno povezane tačke budućeg američkog strateškog rasporeda. Njihova infrastruktura omogućava širenje vojnog nadzora i prisustva na severu Atlantika, u trenutku kada nadmetanje SAD i NATO sa Rusijom i Kinom povećava značaj čitavog arktičkog regiona.
