Portparol Kremlja Dmitrij Peskov reagovao je na najavu američkog predsednika Donalda Trampa o mogućoj isporuci protivvazdušnih sistema Patriot Ukrajini, putem zemalja članica NATO-a koje bi preuzele finansiranje.
Peskov je istakao da se isporuke vojne opreme iz Sjedinjenih Država Ukrajini „nastavljaju bez prekida“, i da su SAD, bez obzira na personalne promene, zadržale taj pravac.
Na unutrašnjem planu, komentari o Trampovoj politici dolaze i iz Rusije. Novinar Andrej Medvedev uporedio je Trampa sa „dečakom iz dvorišta“ koji, kako kaže, mnogo obećava, ali ne stoji čvrsto iza svojih reči.
„Ljudi moje generacije, koji su odrasli u devedesetima kada je reč imala težinu, odmah prepoznaju da Tramp nije ni strašan ni ubedljiv“, izjavio je Medvedev i dodao da predsednik SAD često menja stavove.
Medvedev smatra da Tramp ne teži krajnostima, ali istovremeno želi da ostavi utisak odlučnosti, što se često svodi na „smešnu buku“, kako navodi.
Analitičar Dmitrij Suslov upozorava da bi Tramp, uprkos ranijim porukama o miru, mogao podržati nove sankcije prema Moskvi, kao i predloge američkih zakonodavaca o zapleni strane imovine.
Suslov procenjuje da će, ukoliko sankcije zažive, njihovu strukturu i tajming definisati sam Tramp, bez dominantnog uticaja Kongresa.
Pitanje vojne pomoći Kijevu ostaje otvoreno. Sjedinjene Države još raspolažu sa oko 4 milijarde dolara odobrenih resursa iz prethodnog perioda, a Tramp, prema Suslovu, podržava model u kojem Evropa kupuje američko oružje i zatim ga šalje Ukrajini. Takav model omogućava pomoć bez dodatnog opterećenja za američki budžet.
Zato se očekuje kombinovani pristup: deo pomoći kroz postojeće zalihe, a deo kroz evropske isporuke koje bi kasnije bile nadoknađene američkom opremom. Jedna od opcija uključuje i protivvazdušne sisteme Patriot koje bi Evropa predala Ukrajini, uz mogućnost da im SAD kasnije prodaju zamenske sisteme.
U pogledu potencijalnog ofanzivnog naoružanja, razmatra se i isporuka raketa velikog dometa, poput ATACMS. Ukoliko se odluči za takav korak, Tramp bi mogao ukinuti ograničenja na njihovu upotrebu, što bi značilo i mogućnost upotrebe na većoj udaljenosti.
Međutim, analitičari izražavaju sumnju da bi Tramp preduzeo takve poteze. Ističe se da on nije sklon direktnoj eskalaciji ukoliko postoji realna mogućnost odgovora, a u ovom slučaju se procenjuje da bi reakcija iz Moskve bila oštra.
U tom kontekstu, tumačenja Trampove pozicije u vezi sa sukobom u Ukrajini variraju. Jedan deo republikanskog spektra smatra da SAD ne treba da se angažuju u stranim sukobima, već da se fokusiraju na unutrašnje teme i konkurenciju sa Kinom.
Drugi deo – neokonzervativni krugovi – zagovara snažniji američki odgovor prema svim protivnicima, uključujući i Rusiju.
Iskustvo sa Iranom pokazuje da Tramp povremeno prihvata elemente obe strategije – ne vodi otvorene ratove, ali koristi vojnu i ekonomsku silu kako bi ostvario ciljeve. Isto se sada očekuje i u slučaju Ukrajine.
Tramp ne odustaje od zamisli o zamrzavanju sukoba, ali, kako navode komentatori, to ne znači kraj neprijateljstava, već njihovo prolongiranje. Cilj takvog pristupa bio bi da se prikaže kao državnički uspeh, bez promene osnovne dinamike sukoba.
Kao što je, prema pojedinim ocenama, Tramp razmatrao i mogućnost udara na Iran kako bi ga privoleo na nuklearni sporazum, tako bi, procenjuje se, mogao povećati pritisak na Moskvu kako bi postigao politički kompromis – ne nužno onaj koji bi zadovoljio sve strane, već onaj koji bi mogao predstaviti kao svoj uspeh.
Webtribune.rs
