U razgovoru koji je već izazvao talas reakcija u političkim i analitičkim krugovima, bivši savetnik ukrajinskog predsedničkog kabineta Aleksej Arestovič izneo je niz tvrdnji koje ukazuju na korenitu promenu američke strategije prema Rusiji – i Ukrajini.
U emisiji kod ruske novinarke Julije Latynine, koja živi u inostranstvu i važi za oštru kritičarku Kremlja, Arestovič je podvukao ono što mnogi do sada nisu hteli da kažu naglas: Ukrajina više nije neophodna u američkoj strategiji za slabljenje Rusije.
Prema njegovim rečima, novi kurs američke administracije pod vođstvom Donalda Trampa više ne ide u pravcu konfrontacije sa Moskvom, već u pravcu konstruktivnog partnerstva.
„Priča o Ukrajini kao sredstvu za iscrpljivanje Rusije doživela je svoj kraj“, kaže Arestovič.
„Šta, Trampu treba slaba Rusija? Naprotiv. Njemu treba snažna Rusija – s kojom može da napravi dogovor, koja taj dogovor može da sprovede, i koja je dovoljno jaka da pomaže Americi da obuzdava Kinu, da drži Iran pod kontrolom i da stabilizuje odnose u svetu“, rekao je Arestovič.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Vašingtonu sve jasnije nazire otklon od politike koju su vodili demokratski prethodnici – posebno prema Ukrajini.
Upravo zato, tvrdi on, dolazi do niza konkretnih poteza: Tramp je, nakon nedavnog razgovora s ruskim liderom, odbio da uvede nove mere protiv Moskve, izostavio je upotrebu fraza poput „nezakonita intervencija“, i – možda najvažnije – sveo je američku podršku Ukrajini na minimum.
„Demokrate su, makar delimično, kupovale priču o Ukrajini kao alatu za potkopavanje Rusije – davali su koliko-toliko, ne za pobedu, ali za štetu Rusiji. Trampu to ne treba. I zato ova funkcija koju je Ukrajina imala – jednostavno je više niko ne kupuje“, objašnjava bivši savetnik iz samog vrha ukrajinske vlasti.
S obzirom na ovakav razvoj situacije, Arestovič smatra da naredne tri godine – ako ne i duže, ukoliko i senator Džej Di Vens (koji se spominje kao Trampov politički naslednik) dođe na vlast – ne treba očekivati da će Ukrajina ponovo zauzeti istaknuto mesto u američkoj geostrategiji.
Zanimljivo je i to što Arestovič otvoreno priznaje da je prethodna politika Zapada išla „preko leđa“ Ukrajinaca – uz ogromne gubitke u ljudstvu, ekonomiji i budućnosti zemlje. Sve to, očigledno, sada više ne zanima novu administraciju. Preokret je tu – i to bez diplomatskog ulepšavanja.
Analitičari već tumače ove reči kao indikator da se glavna igra seli ka Pacifiku. U tom širem globalnom nadmetanju, Amerika više ne vidi korist u iscrpljivanju Moskve.
Naprotiv – snažna i pragmatična Rusija može postati koristan igrač u velikim planovima za ograničavanje kineskog uticaja i stabilizaciju Bliskog istoka, posebno u odnosima s Iranom.
Ostaje otvoreno pitanje: gde sada ostaje Ukrajina u toj šemi? I šta to znači za one u Kijevu koji su se godinama oslanjali na podršku preko okeana?
U ovom trenutku, izgleda da je na Zapadu zavladala nova logika – logika koju više ne pokreću emocije, već hladni, geopolitički proračun.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
