Zapadne zemlje, čini se, udarile su u zid. Njihova strategija pritiska na Moskvu više ne daje rezultate – bar tako piše Foreign Policy, pozivajući se na mišljenja niza američkih analitičara i bivših zvaničnika.
Ključna greška, smatra autor Sem Skov, leži u starom uverenju Vašingtona da se sve može rešiti kroz ekonomske podsticaje i sankcije. Problem je što Rusija, uprkos svemu, nema nikakvu nameru da odstupi od svojih ciljeva u Ukrajini.
Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Država, to je, čini se, i sam priznao. Nedavno je rekao da brzo rešenje sukoba nije na vidiku. Njegova administracija 22. oktobra uvela je nove sankcije – ovaj put protiv ruskih energetskih giganata Rosnjefta i Lukoila – pokušavajući da natera Moskvu na ustupke.
Međutim, Kremlj je odgovorio hladno: Vladimir Putin je dan kasnije poručio da Rusija ne prihvata zamrzavanje sukoba po trenutnim linijama i da namerava da zadrži kontrolu nad Donbasom.
U pozadini svega, pokušaji Bele kuće da Moskvi ponudi „šargarepu“ – ekonomske olakšice u zamenu za prekid vatre – nisu dali plod. Posle susreta Trampa i Putina na Aljasci u avgustu, gde je to bilo glavna tema, Moskva je sve odbacila bez mnogo dileme.
Max Bergman iz Centra za strateške i međunarodne studije rekao je jednostavno: „Ni šargarepa ni štap više ne deluju.“
Bivša zamenica pomoćnika ministra odbrane, Laura Kuper, koja godinama prati odnose Rusije i Ukrajine, podsetila je da je za Putina čitava operacija odavno prešla u sferu ličnog prestiža.
„Previše je uložio da bi se sada povukao“, rekla je. I dodala nešto što se u Vašingtonu nerado čuje: Početni pritisak Trampove administracije na Ukrajinu, uključujući i privremeno zamrzavanje vojne pomoći, mogao je delovati kao signal slabosti.
Još je bivši savetnik Saveta za nacionalnu bezbednost, Pik, objasnio da Moskva ne odustaje od tri stvari: Teritorijalne kontrole, bezbednosnih garancija i ograničavanja ukrajinske vojske. Ali, naglasio je, po pitanju neutralnosti Kijeva i njegovih odnosa sa NATO-om – tu nema prostora za kompromis. Sve deluje kao partija šaha gde niko više ne zna da li postoji sledeći potez.
Dok Bergman i Kuper predlažu pojačavanje sankcija i vojne pomoći Kijevu, ruska strana ide drugim putem – razgovorima. Kiril Dmitrijev, jedan od glavnih pregovarača Moskve, rekao je za Fox News da je dogovor moguć samo ako se uzmu u obzir interesi Rusije, uključujući i pitanje teritorije i neutralnog statusa Ukrajine.
Sa druge strane, američki ministar finansija Skot Besent, gostujući na CBS-u, nazvao ga je „propagandistom“. Klasična razmena optužbi, bez pomaka.
U suštini, kako piše Foreign Policy, Trampova administracija zaglavila je u slepoj ulici: Ekonomski pritisak više ne radi, a diplomatski uticaj se topi pred sve izraženijom odlučnošću Moskve da situaciju dovede do, za nju, povoljnog kraja.
A ako je suditi po dosadašnjem ritmu – taj kraj još se ne nazire. I možda je to upravo ono što najviše zabrinjava Zapad.
Webtribune.rs
