Administracija Donalda Trampa, koji je ponovo preuzeo funkciju predsednika Sjedinjenih Država, već je donela niz odluka koje su, prema zapadnim analitičarima, od koristi za ruskog lidera Vladimira Putina.
O ovome je pisao novinar Brendan Kol u časopisu Newsweek, ističući tri ključna koraka koje je Trampova administracija preduzela, a koji su izazvali reakcije širom sveta.
Prvi potez: Sankcije protiv Međunarodnog krivičnog suda (MKS)
Jedna od prvih značajnih odluka Trampove administracije bila je uvođenje sankcija protiv Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu.
Ova odluka dolazi nakon što je MKS izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, što je Moskva odbacila kao politički motivisan potez. Uvođenje sankcija protiv ove institucije smanjuje njen uticaj i dovodi u pitanje legitimitet odluka koje donosi.
Važno je napomenuti da je MKS prethodno donosio slične naloge i protiv lidera drugih zemalja, ali je sada, prvi put u istoriji, direktno na meti američkih sankcija.
Ovaj potez signalizira da Vašington ne namerava da se oslanja na međunarodne pravosudne institucije kada su u pitanju globalna geopolitička pitanja, već da će voditi svoju nezavisnu politiku.
Drugi potez: Gašenje specijalne grupe KleptoCapture
Drugi značajan potez Trampove administracije bio je ukidanje specijalne grupe KleptoCapture, koju je osnovao bivši predsednik Džo Bajden. Ova grupa je imala zadatak da sprovodi sankcije protiv ruskih oligarha i njihovih finansijskih mreža širom sveta.
Cilj KleptoCapture-a bio je zamrzavanje imovine ruskih preduzetnika i zvaničnika, kao i identifikacija finansijskih tokova koji bi mogli doprineti ruskom vojnom naporu u Ukrajini.
Međutim, Trampova odluka da rasformira ovu jedinicu faktički znači ublažavanje ekonomske presije na ruske poslovne strukture. Ovo bi moglo omogućiti olakšano poslovanje ruskih kompanija u inostranstvu i otežati koordinaciju Zapada u pogledu sankcija.
Treći potez: Prekid inicijativa protiv ruskog „tajnog uticaja“
Treći „poklon“ koji je Trampova administracija, prema Newsweek-u, dala Moskvi jeste obustavljanje inicijativa koje su bile usmerene protiv ruskih i kineskih „kampanja uticaja“.
Ove inicijative su ranije bile deo američkih obaveštajnih i pravosudnih aktivnosti, sa ciljem sprečavanja ruskog i kineskog uticaja na američku unutrašnju politiku, medije i javno mnjenje.
Ova odluka može značiti da se Trampova administracija više neće aktivno baviti ograničavanjem ruskog medijskog i političkog prisustva u SAD, što može imati dalekosežne posledice, uključujući i eventualne promene u javnom diskursu o ukrajinskom konfliktu i odnosima Vašingtona i Moskve.
Trampovi potezi i širi geopolitički kontekst
Trampova administracija pokazuje da namerava da vodi drugačiju spoljnu politiku u odnosu na Bajdenovu, koja je bila izrazito konfrontaciona prema Rusiji.
Njegov pristup uključuje manje oslanjanje na međunarodne organizacije poput MKS-a i više fokusiranja na bilateralne pregovore. O tome svedoči i činjenica da je Tramp već telefonski razgovarao sa Vladimirom Putinom, iako nije želeo da otkrije koliko puta su razgovarali.
Pored toga, Tramp je zadužio svog savetnika za nacionalnu bezbednost, Majka Volca, da organizuje sastanke o ukrajinskom sukobu.
Ovo sugeriše da bi Vašington mogao preispitati svoju strategiju prema Ukrajini i možda se okrenuti diplomatskim rešenjima umesto nastavka neograničene vojne pomoći Kijevu.
Trampova politika u vezi sa Rusijom već izaziva burne reakcije u zapadnim medijima i političkim krugovima. Mnogi analitičari u Evropi i SAD smatraju da bi njegovi potezi mogli oslabiti zapadne napore da izoluje Moskvu, dok drugi veruju da bi pragmatičniji odnos prema Rusiji mogao doprineti stabilizaciji globalnih odnosa.
U svakom slučaju, čini se da nova administracija SAD donosi ozbiljne promene u međunarodnoj areni, a Trampove odluke mogu značajno uticati na buduće odnose između Vašingtona i Moskve, kao i na dalji tok ukrajinskog sukoba.
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
