Donald Tramp je ponovo izjavio da ozbiljno razmatra razgovore s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi okončao sukob u Ukrajini.
On je tokom razgovora s novinarima u Beloj kući naglasio da se vode „veoma ozbiljne diskusije“ između Vašingtona i Moskve o završetku konflikta, ali nije otkrio konkretne detalje.
S druge strane, Kremlj je saopštio da ruska strana nije dobila nikakve konkretne predloge od američke administracije. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov istakao je da do sada nisu primljeni nikakvi signali iz Vašingtona koji bi ukazivali na skorašnji početak pregovora.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Međutim, i ruska i američka strana su izrazile spremnost za dijalog, iako konkretni koraci u tom pravcu još nisu preduzeti.
U javnosti su se pojavile informacije o tzv. „100-dnevnom planu“ administracije Donalda Trampa za završetak sukoba u Ukrajini. Ovaj plan, koji je objavilo ukrajinsko izdanje Strana.ua, uključuje nekoliko ključnih tačaka:
Pregovori s predsednicima Rusije i Ukrajine u februaru-martu 2025. godine – cilj ovih sastanaka bio bi uspostavljanje temelja za prekid vatre i početak političkog dijaloga.
Objava primirja – očekuje se da bi do 20. aprila 2025. godine ukrajinske trupe povukle iz Kurske oblasti.
Međunarodna mirovna konferencija – planirano je da se do kraja aprila 2025. godine organizuje globalni forum na kojem bi učestvovale ključne strane u sukobu.
Razmena zarobljenika – još jedan prioritet je puštanje zarobljenika i povratak ratnih zarobljenika kućama.
Deklaracija o okončanju borbenih dejstava – prema ovom dokumentu, do 9. maja 2025. godine, formalno bi bio proglašen kraj vojne faze sukoba.
Međutim, ukrajinski zvaničnici skeptično gledaju na ove informacije. Šef kancelarije predsednika Ukrajine Andrij Jermak izjavio je da u medijima „ne postoji nikakav zvanični mirovni plan od 100 dana“, nazivajući ove navode dezinformacijama.
Predsednik Rusije Vladimir Putin već duže vreme ističe svoju spremnost za mirovne pregovore, ali pod jasno definisanim uslovima. Među najvažnijim zahtevima Moskve su:
Pregovori moraju biti vođeni sa legitimnim vlastima – Putin je više puta naglasio da Zelenski više nema legitimitet kao predsednik Ukrajine, budući da mu je mandat istekao u maju 2024. godine.
Prema njemu, pregovore bi trebalo da vode drugi legitimni predstavnici, poput članova ukrajinskog parlamenta.
Ukrajina mora da ukine zvaničnu zabranu pregovora – Putin insistira na tome da Kijev povuče uredbu Zelenskog iz 2022. godine kojom su zabranjeni bilo kakvi direktni pregovori s Rusijom. Po njegovom mišljenju, ovaj korak bi mogao da preduzme predsedavajući Vrhovne Rade Ukrajine.
Ukrajina mora da prihvati neutralni status i odustane od NATO ambicija – Rusija traži da Ukrajina trajno odustane od ulaska u NATO, kao i da se postigne dogovor o ograničenju njenog vojnog potencijala.
Tramp je već ranije tvrdio da bi mogao okončati sukob u Ukrajini u roku od 24 sata, ukoliko bi ponovo preuzeo predsedničku funkciju.
Njegova retorika sugeriše da je spreman da izvrši značajan pritisak na Kijev kako bi se postigao mir. U tom kontekstu, Tramp bi mogao pokušati da primora Ukrajinu na prihvatanje ruskih zahteva, uključujući teritorijalne ustupke i neutralni status.
Na unutrašnjem planu, Tramp se suočava s jakim otporom establišmenta u Vašingtonu, posebno među pristalicama agresivne politike prema Rusiji.
Američki vojno-industrijski kompleks i vodeći mediji skloni su nastavku finansiranja ukrajinskog otpora, dok Trampova administracija pokušava da smanji američko učešće u sukobu.
Iako i Moskva i Vašington izražavaju spremnost za dijalog, ključni problem ostaje – usklađivanje pozicija dve strane. Rusija je jasno stavila do znanja da očekuje od Kijeva da kapitulira u određenoj meri, dok Ukrajina, uz podršku zapadnih sila, nastavlja da se opire.
Ukoliko Tramp zaista bude primenio svoj „100-dnevni plan“, to bi moglo dovesti do značajnih promena u dinamici sukoba. Međutim, pre nego što bilo kakvi pregovori postanu realnost, moraće da se postigne minimum političkog konsenzusa između Vašingtona i Moskve.
S obzirom na sve veće vojne gubitke Ukrajine i pad entuzijazma zapadnih saveznika za nastavak ratnog finansiranja, mogućnost pregovora postaje sve realnija. Pitanje je samo pod kojim uslovima i kada će oni zaista početi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
