U istoriji pomorskih nesreća najpoznatiji je brodolom Titanika, ali je u njegovoj senci ostala je znatno veća tragedija.
MV Vilhelm Gustlof u pogon je pušten 1937. godine kao putnički brod namenjen nacističkoj organizaciji „Kraft durch Freude“. Umesto imena Adolfa Hitlera, brod je na kraju poneo ime predsednika švajcarskog ogranka nacističke partije.
Bila je to Hitlerova odluka koju je doneo na Gustlofovoj sahrani, kada je sedeo pored njegove udovice.
[adsenseyu1]
Na brodu su se za nacističku elitu održavali brojni koncerti i kulturni događaji, ali i putovanja na godišnje odmore na Mediteranu. Krajnji cilj broda zapravo je bilo poboljšanje slike o Trećem Rajhu u očima Evrope i sveta, ali njegova putnička karijera je vrlo brzo okončana.
Već 1939. godine brod dužine 208 i širine 24 metra preuzela je nemačka mornarica i pretvorila ga u vojnu bolnicu. Nakon 1940. Gustlof je postao „ploveća kasarna“, a 1945. je stavljen u funkciju evakuacije nemačkih vojnika i civila iz Istočne Pruske, Kortlanda i Zapadne Pruske.
Operacija Hanibal i beg pred nemilosrdnom Crvenom armijom
Na svojoj najnovijoj funkciji, MV Vilhelm Gustlof se našao u samom središtu „Operacije Hanibal“, misije evakuacije nemačkih vojnika i civila koji su bežali pred nezaustavljivom Crvenom armijom.
Svi su čuli vesti o njenom ulasku u Nemersdorf, prvom nemačkom selu koje je brutalno pregazila.
Na svoju poslednju turu brod je krenuo iz Gdejne na obalama Baltika s ciljem da izbeglice preveze na sigurno, u Kiel.
[adsenseyu4]
Prema službenoj dokumentaciji, na brod je ukrcano 6.050 ljudi, ali u njoj nisu navedeni brojni putnici koji su na brod ušli bez ikakve evidencije.
Jedan od retkih preživelih ljudi, Hajnc Šon, godinama kasnije je u svojoj detaljnoj analizi naveo da je na brodu bilo ukupno deset i po hiljada ljudi. Polovina njih bila su deca. Osim običnih civila i brojnih vojnih lica, bilo je tu i zdravih i ranjenih vojnika.
Brod je poslednji put isplovio 30. januara 1945. godine u pratnji manjeg broda opremljenog podvodnim torpedima.
Suprotno preporukama vojnog narednika Vilhelma Zana da brod krene plićom rutom blizu obale, kapetan Fridrih Petersen odlučio se na dublju rutu za koju je bio siguran da je očišćena od mina.
Misteriozno upozorenje putem radija
Kada je dobio poruku preko radija da mu se približava nemački konvoj koji iz mora uklanja neprijateljske mine, kapetan je uključio zelena i crvena svetla zbog čega je Vilhelm Gustlof postao lako vidljiv.
[adsenseyu1]
To je samo nekoliko sati kasnije presudilo i Vilhelmu Gustlofu i hiljadama ljudi koji su bežali od rata.
Izvor ove poruke ni danas nije utvrđen – nikakvog nemačkog konvoja naime nije ni bilo!
S obzirom da su nacisti na brod ukrcali i PVO projektile i da se na njemu prevozilo i vojno osoblje, brod nije smeo da nosi bolničke oznake i prema međunarodnim zakonima nije imao pravo na zaštitu na moru.
Nekoliko trenutaka nakon paljenja svetala, brod je zapazila posada sovjetske podmornice S-13 pod komandom kapetana Aleksandra Marineska.
Zbog niskih temperatura na Gustlofu se PVO naoružanje potpuno smrzlo, a na pratećem brodu opremljenim torpedima otkazali su senzori. Nemci su tako ostali bez ikakve zaštite.
Tri razorna torpeda i smrt pet hiljada nevine dece
Pre nego što je Gustlof pogodio s tri torpeda, kapetan Marineska je brod pratio puna dva sata. Prvi projektil pogodio je deo u kom su bili članovi posade koji nisu bili na dužnosti.
[adsenseyu4]
Drugi je pogodio deo u kom su smeštene žene, a trećim je razorena mašinerija što je razorilo i motor, ali i električnu energiju, pa time i mogućnost komunikacije. Samo je jedan čamac za spasavanje bio u upotrebljivom stanju, a temperatura vode bila je oko 4°C.
Ipak, bila je to posebno hladna noć pa je temperatura vazduha iznosila oko -18°C zbog čega je površinu vode prekrivao tanak sloj leda. Iako su mnogi ljudi poginuli usled udara torpeda ili u nastaloj gužvi na bordu, većina njih umrla je od smrzavanja u hladnoj vodi.
Samo 40 minuta kasnije MV Vilhelm Gustlof bio je na dnu mora.
Od više od deset hiljada putnika na brodu, nemačke jedinice uspele su da spasu jedva 1.252. Sva četiri kapetana na brodu su preživela, a nacisti su postupak pokrenuli samo protiv jednog od njih, ali on nikada nije osuđen zbog pada nacističke Nemačke.
Prema podacima Hajnca Šona u nesreći je stradalo 9.343 ljudi, od čega 5.000 dece. Prema nezavisnom američkom istraživanju iz 2003. godine, umrlo je 9.400 ljudi.
Najveća pomorska tragedija u istoriji
I Saveznici i sile Osovine su za vreme Drugog svetskog rata potopile bezbroj brodova prepunih civila, ali potop Gustlofa bez ikakve sumnje je najveća pomorska tragedija u istoriji.
Samo tri meseca kasnije, ista podmornica je potopila i brod ‘General von Štuben’ pri čemu je život izgubilo tri hiljade ljudi.
Pre nego što je potopio Gustlof, Aleksandar Marinesko je pred vojnim sudom kažnjen zbog alkoholizma zbog čega nije mogao da bude proglašen vojnim herojem.
Zbog toga mu je dodeljeno odlikovanje nižeg ranga, a u septembru 1945. godine nečasno je otpušten iz službe. Mihail Gorbačov ga je posthumno 1990. godine nagradio titulom „heroja Sovjetskog saveza“.
U intervjuu za Njujork Tajms 2003. godine, nemački dobitnik Nobelove nagrade za književnost Gunter Gras ovako je objasnio svoj nagrađivani roman „Im Krebsgang“, delo bazirano na potopanju Gustlofa.
– Napisao sam knjigu, kako bih tu tragediju oduzeo iz ruku ekstremne desnice. Oni kažu da je ta tragedija bila ratni zločin. Ona je bila stravična, ali nije bila rezultat ratnog zločina, ona je bila stravičan rezultat – rata – rekao je Nobelovac.
S njim se slaže i Hajnc Šon, najistaknutiji preživeli Nemac koji je život posvetio analizi potapanja i utvrđivanju činjenica. U trenutku kada je brod pogođen, on je bio preplašeni 18-godišnjak koji je radio za sitnu dnevnicu.
Upravo je on, kao što smo ranije naveli, prvi utvrdio koliko je putnika tačno bilo na brodu i bez njegovog zalaganja se možda nikada ne bi saznala razmera tragedije, ali i on tragediju odbija da karakteriše kao ratni zločin.
– Brod je prevozio vojnike, plovio je pod neprijateljskim bojama i bio je naoružan. Ispaljivanje torpeda na takav brod ni na koji način nije bilo protivno ratnim zakonima – rekao je jednom prilikom.
Namere nacističke elite
Iako je kroz Baltik u kratkom vremenu brodovima evakuisano dva i po miliona Nemaca što im daje pravo svojatanja najveće humanitarne akcije u istoriji, nemoguće je izbeći utisak da namere nacista nisu bile sasvim čiste ni kada su spasavali sopstveni narod.
Ukrcavanjem civila na naoružane brodove pod vojnim obeležjima sigurno su znali da ljude dovode u smrtnu opasnost. Ni u jednom od dva tragična slučaja nisu pokušali da obaveste neprijateljske snage da, između ostalog, prevoze i civile.
Šta je presudilo brodu? Stručnjaci i istoričari se slažu da su MV Vilhelmu Gustlofu presudila tri faktora: a) brod nije imao nikakvu zaštitu osim broda čiji su senzori na kraju zakazali, b) odluka četvorice kapetana da plove otvorenim morem i c) s obzirom da je brod četiri godine bio privezan u luci, kapetani su se bojali da plove maksimalnom brzinom.
(Express.hr)[adsenseyu5][adsenseyu5]
