Velika Britanija ne sme sebi dozvoliti da zaboravi lekcije iz prošlosti, poručili su bivši premijer Toni Bler i lord Vilijam Hejg, upozorivši da bi odlaganje zakona o genskom uređivanju životinja moglo imati ozbiljne posledice po javno zdravlje i nacionalnu bezbednost.
Njihov apel dolazi u trenutku kada bi, kako navodi izveštaj Instituta Tonija Blera, promena zakona mogla pomoći u borbi protiv širenja zaraza sa životinja na ljude i sprečiti nove globalne zdravstvene krize.
U fokusu je gensko uređivanje – postupak u kome se DNK životinje menja kako bi se, na primer, povećala otpornost na viruse poput ptičjeg gripa.
Ova tehnologija se već koristi u biljnoj proizvodnji u Engleskoj, nakon zakona donetog 2023. godine, ali se od tada čeka na dodatni pravni okvir koji bi omogućio primenu i na životinjama van laboratorijskog okruženja.
U zajedničkom tekstu koji su potpisali za najnoviji izveštaj, Bler i Hejg podsećaju da je Britanija pre pet godina dočekala zdravstvenu krizu potpuno nespremna i ističu da je sada vreme za preventivu: „Biozaštita je postala ključna za bezbednost i ekonomski rast.
Gensko uređivanje može pomoći da stvorimo životinje otporne na viruse i sprečimo širenje potencijalno opasnih patogena na ljude.“
Dokument jasno upozorava: ako zakon ne prođe, Velika Britanija rizikuje da izgubi vodeće stručnjake i finansiranje, koji će se preseliti u zemlje poput Brazila i SAD – gde je „precizno uzgojeno“ životinjsko meso već legalno.
Primeri iz inostranstva pokazuju šta bi moglo da se postigne: u jednoj studiji, genetski modifikovani prasići znatno su smanjili prenos ozbiljnijih sojeva gripa, a kokoške sa delimičnom otpornošću na ptičji grip već su uspešno uzgojene.
Još 2019. godine, istraživači sa Roslin instituta pri Univerzitetu u Edinburgu i Imperijal koledža pokazali su da je metodom Crispr moguće izbaciti deo DNK kod pilića koji virus koristi da se umnožava. Rezultat? Virus više nije mogao da se razvija u izmenjenim ćelijama.
Međutim, čitava ideja ne prolazi bez protivljenja. Organizacije za zaštitu životinja, poput britanskog RSPCA, izražavaju ozbiljnu zabrinutost. Kloi Stivs iz te organizacije upozorava da je zdravlje brojnih farmi već narušeno prekomernim uzgojem, a dodatne genetske intervencije, kaže ona, mogu izazvati nepredvidive i neželjene promene: „Ovo može otvoriti vrata zakonodavstvu koje navodno štiti dobrobit životinja, ali okvir za donošenje etičkih odluka još uvek ne postoji.“
U međuvremenu, britansko Ministarstvo za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja (Defra) ostaje pri stavu da će učiniti sve što je potrebno kako bi zaštitilo domaće farme.
Portparol Defre poručio je da je vlada već uložila 200 miliona funti u formiranje Nacionalnog centra za biozaštitu i da se i dalje razmatra regulativa predviđena Zakonom o preciznom uzgoju iz 2023. godine.
Dilema je sada pred zakonodavcima: da li otvoriti vrata tehnološkom napretku zarad bolje pripreme za sledeću zdravstvenu krizu, ili stati na kočnicu i sačekati širu etičku i društvenu debatu? U svakom slučaju, dok svet juri napred, vreme za Veliku Britaniju postaje sve skuplji resurs.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
