Karl Hajnrih Marks (5. maj 1818. – 14. mart 1883.) bio je jevrejski politički ideolog 19. veka koji se svetu predstavljao kao novinar i ekonomista. Najpoznatiji je po rušenju socijalističkog pokreta u usponu kao agent svog rođaka Rotšilda. On je na osnovu uputstava koja je dobio od svog mentora Mozesa Hesa stvorio „naučnu“ teoriju poznatu kao Marksizam.
Marks potiče iz duge loze jevrejskih rabina. Živeo je u ulici Din u Londonu u bedi i nemaštini. Često je posećivao pab Crveni lav, gde je zajedno sa Fridrihom Engelsom napisao čuveni Manifest komunizma.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF370F“]Njegova najpoznatija knjiga je Kapital, u kojoj se ne pominje da se novac štampa ni iz čega od strane njegovih rođaka, Rotšildovih.[/stextbox]
Karl Hajnrih Marks je rođen u Trijeru, Pruskom kraljevstvu, 5. maja 1818. godine kao Aškenaz. Njegovo jevrejsko ime je bilo Haim Hiršel Mordekaj. Marks je potekao od talmudskih rabina.
Za vreme Napoleonovog rata, Marksov otac, Hiršel Mordekaj, postao je mason 1813. godine, pridružujući se loži Hanzeatske zvezde u Oznabruku. Nakon rata se pretvarao da je Luteranac kako bi se bolje infiltrirao u prusko društvo.
Jedna od Marksovih baba je bila i Nanet Salomon Barent Koen, koja je pripadala bogatoj porodici iz Amsterdama. Njena rođaka se udala za Nejtana Majera Rotšilda i rodila Lajonela Nejtana Rotšilda, „Barona“ i člana parlamenta grada Londona.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF270F“]Karl Marks je odgojen u porodici tako da mrzi Isusa Hrista.[/stextbox]
Kritičari smatraju da je misija Marksa bila da spreči rađanje socijalizma. Pre Marksa i nakon industrijske revolucije, socijalistički pokret se pojavio u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i još nekim mestima. Marksisti su pokušali da monopolizuju socijalizam i insistirali su da niko ne može biti socijalista ako ne prati Marksove teorije. To je bila očigledna prevara i trik.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF1D0D“]Glavno pitanje jeste „ko je bio iza Marksa?“. Smatra se da je Marks radio kao policijski špijun za pruski režim.[/stextbox]
Marks je oženio Dženi fon Vestfalen 1843. godine. Ona je bila poreklom iz bogate pruske porodice. Njen brat je bio Ferdinand fon Vestfalen, pruski ministar unutrašnjih poslova od 1850. do 1858. godine, a koji je vodio špijunsku mrežu za suzbijanje disidenata.
Marks se 1849. godine preselio u London. Kada je Marks izdao svoju knjigu Kapital, njegov čuveni rođak, Lajonel de Rotšild, bio je član parlamenta grada Londona.
Rotšildovi i drugi jevrejski finansijski sindikati su isticali promovisanje „emancipacije Jevreja“ i masonske, liberalne i protestantske ideje koje su zahvatile društvo početkom 19. veka.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF2F0F“]Prvi kojem je palo na pamet da su Marks i Rotšild saučesnici bio je Mihail Bakunin, koji čak nije ni znao da su Marks i Rotšild rođaci. On je napisao:[/stextbox]
„Ovaj svet je danas, većim delom, na raspolaganju Marksu i Rotišildu. To možda deluje čudno. Šta bi socijalizam i vodeća banka mogli imati zajedničko? Poenta je u tome da autoritativni socijalizam – Marksov komunizam, zahteva jaku centralizaciju države. Tamo gde ima centralizacije države mora biti i centralne banke, a gde ima takve banke, nalazi se i parazitska jevrejska nacija koja živi od radničkog naroda“.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF450D“]Verovatno najnaglašeniji aspekat Marksove ideologije jeste njegova ekstremna i radikalna mržnja prema Rusiji (poslednjem utočištu hrišćanske civilizacije)… On i Engels su posmatrali Ruse i Slovene kao varvare niže rase. Da je mogao da vidi kako će ih njegovi ideološki naslednici Vladimir Lenjin, Lav Trocki i Grigorij Zinovjev zaklati, sigurno bi posmatrao to sa uživanjem.[/stextbox]
Marks je koristio novine Neue Rheinische Zeitung kako bi potpalio rat protiv Rusije. Ova rusofobija se krije iza čudnog saveza sa Dejvidom Urkhartom, što znači da je Marks na svojim jevrejskim rukama imao krv ljudi poginulih u Krimskom ratu.
„Šta je prava osnova jevrejske religije? Praktična potreba, egoziam. Bog praktične potrebe i egoizma je novac. Novac je ljubomorni Bog Izraela s kojim nijedan drugi Bog ne može da se izbori. Novac snižava vrednost svih bogova i transformiše ih u robu. Bog Jevreja je postao Bog univerzuma. Pravi Bog Jevreja je novac“ – Karl Marks.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF270F“]„Glavna misija svih rasa i ljudi, velikih i malih, jeste da nestanu u revolucionarnom holokaustu“ – Karl Marks.[/stextbox]
Povezanost sa Rotšildom postaje još jasnija ako se uzme u obzir činjenica da je Liga pravednih, kasnije poznata kao Liga komunista, koja je platila Marksu da napiše Manifest komunizma i koja je bila preteča komunističke partije, zapravo bila finansirana od strane Rotšildovih.
Takođe se mora uzeti u obzir da je Marks radio kod Lorda Palmerstona, supruga kraljice Viktorije, koji se smatra za najgoreg čoveka 19. veka. On je bio glavni pokretač Krimskog rata, pobune u Tajpeju, američkog civilnog rata i raznih sukoba u Indiji i Burmi.
Palmerston je naložio Marksu da osmisli novi sistem vlasti i ekonomije dizajniran da se suprotstavi Linkolnovoj Nacionalnoj banci, koja je bila direktna pretnja po britansku hegemoniju i imperijalističko bankarstvo.
Palmerston je Marksa plaćao toliko jadno da je dvoje njegove dece umrlo od gladi za vreme tog zaposlenja.
Ruski sekretar ekonomije, Sergej Vit, radio je na tome da pokrene Nacionalnu banku Rusije, dok je Bizmark radio isto to u Nemačkoj. U Kini je posle Prvog svetskog rata postojao pokret za Nacionalnu banku koji je progurao Sun Jat Sen, koji je obrazovan u Americi.
Cilj britanskog bankarskog kartela je bio da se Rusi okrenu protiv Nemačke, a nacionalne tendencije zamene lažnim sistemom – komunizmom, tako da oni održe svoju hegemoniju. Iz toga sledi da su Prvi svetski rat i Kineski civilni rat delo britanskih i holandskih bankara.
Danas se isto dešava sa anglo-holandskim imperijalističkim bankarskim sistemom. Kina je upravo pokrenula međunarodnu razvojnu banku i prihvatila članstvo mnogih nacija. BRICS je ono što će spasiti planetu od potpunog haosa.
To je pravi razlog zašto postoji tendencija ka Trećem svetskom ratu.
Webtribune.rs
