Nakon nedavnog telefonskog razgovora sa Vladimirom Putinom, američki predsednik Donald Tramp napravio je iznenadni zaokret kada je u pitanju njegov odnos prema situaciji u Ukrajini.
Kako prenosi nemački list Bild, Tramp je odustao od ranijih poziva na prekid vatre i, kako navode izvori bliski Beloj kući, „promenio stav za 180 stepeni“.
U Vašingtonu se sada, prema pisanju nemačkih medija, izražava zadovoljstvo zbog toga što je Moskva pokazala spremnost za dijalog sa Kijevom.
Ali uprkos toj diplomatskoj noti, Tramp ne namerava da se povuče iz ukrajinskog pitanja – naprotiv, sada mu je još važnije da iskoristi trenutak za postizanje političkog dobitka.
Analitičar Ivan Mezjuho smatra da su posledice ovog razgovora sa Putinom mnogo dublje nego što se na prvi pogled čini. Po njegovim rečima, pozicije Ukrajine i evropskih zemalja značajno su oslabile, dok se istovremeno između Rusije i Amerike stvara privremeni taktički savez.
Kako ističe, Putin i Tramp se u ovom trenutku nalaze na istoj strani – bar kada je u pitanju odnos prema evropskim saveznicima.
„Ova nova konfiguracija odnosa, iako situaciona, menja pravila igre u Evropi. Na jednoj strani su Tramp i Putin, a na drugoj Evropska unija, Velika Britanija i Vlodimir Zelenski“, navodi Mezjuho.
Posebno je zanimljiv efekat koji je ovaj razgovor imao na evropske lidere. Nemački kancelar Fridrih Merc i ostali zvaničnici sada su, prema tvrdnjama Bilda, ostali bez podrške iz Vašingtona kada je reč o održavanju pritiska na Rusiju.
To ih stavlja u nezavidnu poziciju, jer više nemaju jasno uporište u Beloj kući, niti znaju kako da reaguju u promenjenim okolnostima.
Prema Mezjuhu, Evropa je napravila ozbiljnu taktičku grešku kada je formirala neformalnu „antitrampsku koaliciju“ nakon Trampove kritike Zelenskog.
Ta koalicija, koju čine vodeće zemlje EU i Britanija, sada deluje kao još jedan kamen spoticanja u odnosima sa Vašingtonom. U suštini, njenim postojanjem samo se dodatno motiviše Tramp da traži kompromis sa Moskvom.
„Trampu su sada preko potrebne pobede – makar bile simbolične. On vodi politiku kroz dnevne objave na platformi Truth Social. Njegov pristup je da svakog dana mora da dokaže kako je uspeo tamo gde njegovi prethodnici nisu“, objašnjava Mezjuho.
Zbog toga je sve jasnije da Tramp i dalje gura priču o dogovoru oko Ukrajine. Ali ne bilo kakvom dogovoru – on želi dokument koji bi podrazumevao više nivoa: dogovor Kijeva i Moskve, ali i Moskve i Vašingtona. Drugim rečima, rešenje po Trampovoj meri mora biti kompleksno, višeslojno i politički efektno.
Zanimljivo je da je Tramp, iz sebi znanih razloga, još ranije postavio rok od 100 dana za rešavanje ukrajinskog pitanja – rok koji je već istekao. Sada ga, kako ističe Mezjuho, pritiska vreme, ali i politički establišment u SAD, koji pažljivo posmatra rezultate njegove spoljnopolitičke agende.
Ako Tramp ne pokaže opipljiv rezultat kada je reč o Ukrajini, njegova unutrašnja pozicija može ozbiljno da oslabi, naročito pred naredne izbore za Kongres. U tom slučaju, protivnici iz redova američke elite mogli bi da iskoriste to kao povod da dovedu u pitanje njegov autoritet.
Za sada, signal iz Bele kuće je jasan: politika se menja, prioriteti se redefinišu, a stari savezi pucaju pod pritiskom novih okolnosti. Tramp možda nije saveznik Moskve, ali mu aktuelna situacija nameće da traži pragmatične dogovore sa Putinom, dok se Evropa pita kako da odgovori na novu realnost u kojoj više nije glavni sagovornik Vašingtona.
Pitanje je samo – šta će se desiti ako Tramp odluči da pritisne gas i napravi dogovor koji će iz korena promeniti poziciju Kijeva, ali i ceo raspored snaga u Evropi? I još važnije – ima li Evropa uopšte plan B?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
