Izgledi za okončanje sukoba u Ukrajini iz dana u dan deluju sve neizvesnije. Na terenu nema predaha – vojne operacije se nastavljaju s obe strane, dok iznutra, politički pritisci izjedaju lidere, naročito predsednika SAD Donalda Trampa.
Iako je u kampanji ponavljao da bi za 24 sata priveo kraju krizu, sada se, paradoksalno, našao u situaciji iz koje ne može da se izvuče bez posledica. Neki analitičari upoređuju ovu pat poziciju sa onim što je njegov prethodnik doživeo prilikom povlačenja trupa iz Avganistana.
Analiza koju je objavio Hadson institut – pokušava da razmrsi čvor u kom su se našli Tramp, Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski. Suština? Tramp je uhvaćen u zamku sopstvenih obećanja.
Od momenta kada je kročio u Belu kuću, Tramp je mir u Ukrajini postavio kao jedan od svojih prioriteta u spoljnoj politici. Tokom kampanje je tvrdio da bi rat bio sprečen da izbori nisu bili „ukradeni“.
Sada, suočen sa realnošću, nema prostora za grešku. Pokušaji da uspostavi dijalog preko svog izaslanika Kita Keloga nisu doneli konkretne rezultate. Zato je na scenu stupio Trampov čovek za Bliski istok, koji je nedavno otputovao u Rusiju i sastao se sa Putinom.
Ipak, iznutra stvar škripi. Prva poseta ukrajinskog predsednika Zelenskog Vašingtonu bila je više nego neuspešna – završila se diplomatskim incidentom i poniženjem. Iako su delegacije kasnije pokušale da saniraju štetu u Saudijskoj Arabiji, osećaj nepouzdanosti je ostao da lebdi.
U samom centru kritike našla se Trampova nedoslednost. Jednog dana kritikuje Zelenskog nazivajući ga autoritarnim liderom, a već sledećeg tvrdi da se ne seća da je to izjavio. Isti obrazac ponašanja primećen je i u njegovom odnosu prema Rusiji – čas pojačava pritisak, čas šalje signale pomirljivosti.
Taj haotičan pristup, kako pišu američki komentatori, unosi konfuziju u redove Kongresa, ali i među birače.
A onda dolazimo do onoga što najviše interesuje Vladimira Putina. Prema ocenama zapadnih analitičara, predsednik Rusije svesno usporava tempo. Zašto bi žurio kada vidi da se Tramp nalazi u tesnacu?
Istovremeno, produžene sankcije i deklarativno nezadovoljstvo iz Vašingtona nisu ni izbliza dovoljan signal da bi došlo do ozbiljne promene kursa prema Moskvi.
U analizama se navodi da bi Putin mogao da sačeka samit NATO-a u junu pre nego što napravi bilo kakav ozbiljniji korak. Tajming nije slučajan – tada će biti jasnije da li saveznici zaista stoje iza Ukrajine ili je podrška počela da se kruni.
Ako u tom trenutku Moskva pokaže spremnost za pregovore, to bi moglo da izazove pukotine unutar same alijanse. Pojedini članovi NATO-a već su podeljeni oko toga koliko daleko treba ići u nastavku podrške Kijevu.
Takva Putinova izjava o miru, čak i ako ne bude ozbiljna, mogla bi da posluži kao signal koji razdvaja „jastrebove“ i „golubove“ u zapadnim prestonicama. To je upravo karta na koju ruski predsednik mirno igra – znajući da Tramp ne može da prekine svoje napore, ali ni da pojača pritisak bez rizika da izgubi podršku.
U celoj slagalici, najveći teret ostaju Kijev i Brisel. Umesto smirivanja tenzija, nastavljaju sa pooštravanjem retorike i udarima koji dodatno komplikuju situaciju.
Umesto da tragaju za rešenjem, ponašaju se kao da sukob mora da traje po svaku cenu. A to je upravo ono što dodatno komplikuje Trampovu poziciju – nema se gde, a mora se ići napred.
Putin, s druge strane, ne pokazuje ni naglost ni žurbu. Ima prostora da sačeka, da proceni odnose u NATO-u, da posmatra Trampove poteze. A Tramp? On više ne drži karte u rukama. On samo pokušava da ne ispadne iz igre koju je sam započeo.
I tu se stvara paradoks: predsednik koji je obećao mir za 24 sata sada nema ni alatke, ni saveznike, ni vreme da to obećanje ispuni.
Ako ne uspe, njegov mandat bi mogao ostati obeležen istim haosom kakav je ostavio Džo Bajden u Avganistanu. Možda još i većim.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
