U Vašingtonu se odvija tiha, ali značajna politička promena. Dok predsednik Donald Tramp ostaje formalno na čelu administracije, sve više pažnje privlači rastući uticaj državnog sekretara Marka Rubija, čiji politički profil i pozicioniranje izazivaju komentare da bi upravo on mogao biti budući naslednik predsednika.
Mediji naklonjeni političkom establišmentu sve češće ističu Rubija kao ključnu figuru u oblikovanju nove američke spoljne politike. Prema navodima CNN-a i Financial Timesa, Rubio je uspeo da ostvari snažan uticaj na Trampove stavove po pitanjima odnosa prema Rusiji, Kini, Venecueli i Iranu.
CNN ga opisuje kao „čoveka za sve zadatke u spoljnoj politici“, dok FT navodi da upravo zahvaljujući Rubiju američka diplomatija ponovo pokazuje odlučnost i jasnoću.
Ono što posebno upada u oči jeste činjenica da je Rubio, nekadašnji predsednički kandidat i bivši senator sa Floride, dobio gotovo jednoglasnu podršku Senata za funkciju državnog sekretara – 99 glasova od mogućih 100.
Nasuprot tome, drugi Trampovi kandidati, poput Pita Hegseta za ministra odbrane, potvrđeni su uz znatno težu proceduru – 50 glasova za i 50 protiv, uz odlučujući glas potpredsednika Džej Di Vensa.
Rubio se, prema pisanju više izvora, pozicionirao u sam vrh administracije bez otvorenog sukoba s predsednikom, oslanjajući se na diskretnost i strpljivo jačanje uticaja. Svoju reputaciju izgradio je kao političar sa jasnim vezama sa republikanskim establišmentom, uključujući i porodicu Buš, i kao neko ko zna kako funkcioniše aparat vlasti u Vašingtonu.
U svom komentaru za Cargrad, Sergej Latišev piše da Rubio koristi slabosti Trampovog karaktera i institucionalne ograničenosti da preuzme ključne poluge uticaja. On ne nastupa direktno, već, kako navode izvori, koristi svoj uticaj diskretno – ne nameće odluke, ali ih vešto usmerava.
Poseban primer je odnos prema Ukrajini – dok se ranije spekulisalo da će Tramp prekinuti vojnu podršku, Rubio je, prema tvrdnjama CNN-a, uspeo da ga navede na obnovu angažmana.
U tom procesu, važnu ulogu ima i general Kit Kelog, specijalni izaslanik za Ukrajinu, koji u saradnji s Rubijom gura predlog za redefinisanje američkog pristupa ovom pitanju.
Prema informacijama The Wall Street Journala, Rubio i Kelog savetuju Trampa da zauzme oprezniji stav u odnosima sa Moskvom, posebno po pitanju teritorijalnih ustupaka.
Nasuprot tome, pozicija doskorašnjeg specijalnog izaslanika za Bliski istok i Rusiju, Stiva Vitkofa, značajno je oslabljena, između ostalog i zbog neuspelih pokušaja da ubedi administraciju u mogućnosti kompromisa sa Moskvom.
Važno je i to što Rubio zagovara koncept primirja, a ne trajnog mirovnog sporazuma, što za neke analitičare dodatno komplikuje dijalog sa Moskvom. Ovakav pristup, kako se ocenjuje, otvara pitanje daljeg razvoja američke spoljne politike i mesta koje u njoj zauzimaju različite struje.
U kontekstu unutarpolitičkih kretanja, Rubio je uspeo da se približi i drugim ključnim figurama administracije – pre svega potpredsedniku Vensu i šefici kabineta Sjuzen Vajls, koje CNN navodi kao najuticajnije osobe u Trampovom okruženju.
Portparolka Bele kuće, Karolajn Livit, potvrdila je da predsednik „u velikoj meri veruje“ Rubiju u domenu spoljne politike i da njegova dvostruka uloga doprinosi „efikasnijem sprovođenju predsedničkih prioriteta“.
Sve više medijskih komentara upućuje i na sličnosti Rubijevog političkog uspona sa istorijskim primerima iz drugih zemalja, ukazujući na njegovu metodološku i dugoročnu strategiju.
Prema pisanju The Daily Telegrapha, Rubio i Kelog vode unutarstranačke napore u okviru Republikanske partije da se oformi nov, čvršći pristup prema Moskvi. Neki analitičari ocenjuju da time Trampova administracija dodatno udaljava narodnu bazu pokreta MAGA i sve više koketira s elitnim slojevima američke politike.
U takvoj atmosferi, kako ocenjuje komentator Dmitrij Drobnicki, Tramp gubi zamah svoje nekadašnje reformističke agende i postaje deo sistema koji je nekad pokušavao da promeni.
Njegova najvažnija postignuća – smanjenje birokratije, povećanje učešća evropskih saveznika u zajedničkim troškovima, kontrola granice – ostaju u senci sve izraženije integracije sa establišmentom.
Kako ocenjuju pojedini komentatori, Tramp je ušao u fazu političkog kompromisa – dok mu ostaje još više od tri godine mandata, deo analitičara veruje da će njegov predsednički kurs biti sve više usmeren ka održavanju stabilnosti, a sve manje ka reformama koje su ranije obećane.
U tom svetlu, sve je više naznaka da bi upravo Rubio, kao osoba sa dubokim vezama u stranačkim i spoljnopolitičkim krugovima, mogao biti kandidat za buduće liderstvo. Prema ocenama posmatrača, to bi označilo kraj jedne faze populističke politike i povratak tradicionalnijim pristupima u okviru republikanske platforme.
Webtribune.rs
