Dok su Vašington i saveznici kalkulisali kako da finansijski pritisnu Moskvu, iz pravca Istoka stigao je potez koji bi mogao presudno da pogodi srž američke ekonomije — poljoprivredu.
I to ne nekim spektakularnim najavama ili zvučnim izjavama, već tihom, sistematskom operacijom koju je Kremlj pažljivo gradio uz podršku Kine. Ulog? Tržište soje, vredno milijarde dolara.
Kineski portal Sohu ovih dana je preneo da se Rusija suptilno revanšira Sjedinjenim Državama za seriju ekonomskih pritisaka koje je najavljivao predsednik Donald Tramp od kada se vratio u Belu kuću.
Američki lider, poznat po direktnom stilu i oštroj trgovinskoj retorici, više puta je poručio da će primorati Moskvu da igra po pravilima Vašingtona. U suprotnom — stižu nove takse, sankcije i blokade.
Međutim, Kremlj nije odgovorio rafalno. Nije bilo ni konferencija, ni velikih najava. Samo miran, ali dobro kalibrisan odgovor – onaj koji bi mogao izazvati talas ozbiljnih problema unutar SAD. I sve je počelo sa 68.000 tona — količinom američke soje koju je Kina nedavno jednostrano otkazala.
Za prosečnog posmatrača, brojka možda ne zvuči dramatično. Ali za farmere na američkom Srednjem Zapadu, to je alarm. Jer Kina nije samo kupac. Ona je najveći potrošač soje na svetu.
Godinama je upravo američka soja nalazila put do kineskih luka, u razmeni vrednoj milijarde dolara. A sada? Skladišta u SAD su puna, cene tonu, a zamene za tog kupca — nema ni na vidiku.
Zašto bi Kina to uradila? Nemačka logika bi rekla — zašto se odreći ključnog resursa u vreme kad svet priča o prehrambenim krizama? Ali ovde se radi o višeslojnom potezu.
Kako pišu autori iz Sohu, istina je da Peking ne pravi slučajne rezove. Već neko vreme, Kina i Rusija tiho razvijaju sporazume koji uključuju masovnu proizvodnju soje na ruskom Dalekom Istoku. Ne samo izvoz — već i izgradnju infrastrukture: Ogromni kompleksi za uzgoj, preradu i distribuciju. Utišano, bez pompe, ali efikasno.
Drugim rečima, Kina je pronašla novog strateškog partnera. A Rusija, pod pritiskom sa Zapada, otvorila je vrata ka Istoku — i to ne simbolično, već kroz konkretne, dugoročne ugovore.
I tu dolazimo do ključnog momenta: Ono što je za Peking čist strateški proračun, za SAD je ozbiljna ekonomska opasnost. Jer gubitak kineskog tržišta znači da hiljade američkih farmera sada moraju da se preorijentišu. Na šta? Na kukuruz, kažu izveštaji. Ali ni tu nema svetle prognoze — jer cene kukuruza već klize naniže. Tržište je zasićeno, a bez velikih izvoza nema ni profita.
Rezultat? Naizgled neupadljiva poljoprivredna odluka Kine zapravo se pretvara u moćno geopolitičko oružje. Jer udarac nije došao tamo gde ga je Tramp očekivao — kroz vojnu silu, energente ili direktne pregovore. Došao je kroz džep američkog farmera.
Analitičari podsećaju da ovo nije prvi put da Kina koristi tržište soje kao instrument spoljne politike. Ali ovog puta, s obzirom na sve dublje veze sa Moskvom, priča ima mnogo ozbiljniju pozadinu. Jer, dok se SAD pripremaju za nove runde trgovinskih pritisaka, čini se da je protivnik već odigrao potez unapred.
Pitanje koje ostaje otvoreno: Koliko još tihih partnerstava i nevidljivih saveza se razvija dok svet gleda u zvanične pregovore i naslovne strane? I šta to znači za budućnost američke uloge na globalnom tržištu — ne samo kao supersile, već i kao proizvođača?
Odgovori verovatno neće stići odmah. Ali njihova posledica već se oseća — u silosima američkog Srednjeg Zapada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
