Setite se kako su nakon Putinovog čuvenog govora, takozvani „stručnjaci za Rusiju“ izjavili da svo to oružje ne postoji, da su sve samo kompjuterske animacije?
Pa, sada je verovatno najegzotičnije i „najneverovatnije“ oružje koje je Putin spomenuo (Avangard) u potpunosti operativno i u borbenoj dužnosti.
Rusi su otišli toliko daleko da su to oružje pokazali američkim inspektorima. Ipak, i dalje postoji manjina koja ne veruje u ruski napredak.
[adsenseyu1]
Ali šta ovo rusko oružje (posebno Kinžal i Avangard) znači za nas ostale?
U jednu ruku, to je vrlo dobra vest, jer je to još jedan znak da je Rusija sada u potpunosti spremna za rat, uključujući i totalni nuklearni rat.
Drugim rečima, sve nade da će SAD razviti ABM sistem koji bi mogao da zaustavi ruski kontranapad (koji bi usledio nakon napada SAD) su pale u vodu. Ne samo što je novo rusko naoružanje učinilo flotu američkih nosača aviona zastarelom, već je zastarelim učinio i planove za američki ABM.
Prema tome, teoretski bi ova nova realnost trebalo da odvrati čak i najluđe ljude Pentagona, CIA-e, NSA-e i Bele kuće.
S druge strane, međutim, to nije dobra vest, jer sada SAD ima činjeničnu osnovu da izjavi da se oseća ugroženo. Zašto? Zbog problematičnog pitanja stabilnosti prvog napada.
Kategorično se može reći da Rusija nikada neće namerno započeti rat, a najmanje protiv SAD-a (Rusi razumeju da Rusija nikada ne bi mogla da izbegne američki kontra-napad, čak i ako ga sprovede relativno stara američka nuklearna trijada), ali to nije pretpostavka koju predstavnici sile Pentagona mogu da razmotre.
[adsenseyu4]
Jednostavno rečeno, kombinacija Avangard + Burevestnik (krstareća raketa beskonačnog dometa) može da izgleda prilično destabilizujuće sa stanovišta onoga što se naziva stabilnost prvog napada.
Za sada je samo jedan ICBM puk opremljen hipersoničnim vozilima Avangard, dok je Burevestnik još uvek u poslednjim fazama testiranja. Ali takođe znamo da su predviđena još tri puka koje će dobiti Avangard u bliskoj budućnosti, dok je testiranje i procena Burevestnika pri kraju.
Kad bude spremna, ova raketa će verovatno biti raspoređena u velikom broju. Trenutno, američki planeri odbrane moraju da pretpostave da će oba sistema biti raspoređena u broju koji je dovoljan da utiče na stabilnost prvog napada između Rusije i SAD.
Rešenje? Postizanje novog strateškog ugovora o naoružanju između dveju zemalja. Nažalost, u ovom trenutku, američki čelnici ne pokazuju nikakav interes za bilo kakav ugovor tog tipa. Što je još gore, ugovor Novi START će uskoro isteći.
[adsenseyu1]
Pretpostavljamo da je u dementnoj političkoj kulturi SAD-a bilo kakav ugovor s Rusijom „znak slabosti“ i samim tim „nepatriotski“. Ipak, stabilnost prvog napada jedna je od onih stvari koja, uz saradnju u svemiru, očigledno koristi obema državama (a da ne spominjemo ostatak planete), i stoga bi bilo gotovo poželjno bilo kakvo strateško ograničavanje / smanjenje oružja.
Konačno, Rusija je godinu završila tako što je lansirala najnoviji Novosibirsk SSN / SSGN klase Jasen-M. Ova klasa podmornica, verovatno najnaprednija na planeti, ima osam torpednih cevi, kao i deset vertikalnih silosa za lansiranje raketa koji mogu da lansiraju sve vrste raketa, uključujući i hipersonične.
Najneverovatnije je da ima samo 64 člana posade, što sugeriše neviđen nivo automatizacije. Jasen-M je zaista neverovatna podmornica, sada je veliko pitanje koliko će takvih Rusija moći da izgradi? Verovatno ne dovoljno da se zaista udovolji planerima ruskih snaga, ali verovatno dovoljno da stvore još jednu veliku glavobolju za Ameriku.
Ono što je ovde ključno za razumevanje je da su Avangard, Jasen-M i svi drugi sistemi oružja koje je Rusija razvila (Avangard, Cirkon, Bastion, Sarmat, Peresvet, Burevestnik, Posejdon itd. samo oni o kojima se govori u zapadnim medijima, u stvarnosti ima još mnogo) samo vrh mnogo većeg ledenog brega: poslednjih pet godina Rusija se pripremala za totalni rat upravo kako bi pokušala da odvrati SAD od toga da učini nešto doslovno „terminalno“ glupo. Da li će to biti dovoljno da se šokiraju vođe Anglocionističke imperije i da se oslobe zabluda o svojoj veličini i nepobedivosti?
[adsenseyu4]
Iskreno se nadamo da hoće. Slušajući Trampa, Pompea, Boltona i ostale neznalice, a da ne spominjemo korporativne medije čiji je program na engleskom jeziku, nismo ubeđeni. Pomolimo se da stvarni donosioci odluka duboke države i dalje mogu da naprave razliku između propagande za mase i realnosti.
Zaključak: dva dijametralno suprotna pristupa bezbednosti
Tramp je zaglavljen u položaju u kom nema drugog izbora osim da i dalje preti nikome i svakome. Ova vrsta manične agresije prema čitavoj planeti je ono što prolazi za „izgled predsednika“ u trenutnoj američkoj političkoj praksi. Za to nije kriv Tramp i sve je počelo veoma davno. Svaki američki predsednik, počevši od Klintona pa na dalje, bio je na neki način klovn i Tramp verovatno nije najgori. U ovom trenutku problem nije muškarac (ili žena) u Beloj kući, već je čitav sistem nefunkcionalan i nepromenljiv.
U 2020. dominiraće pokušaji Demokrata da potkopaju američki Ustav i svrgnu Trampa. Kao i mnogi drugi, verovatno je da će se ovi pokušaji obiti o glavu Demokratama i da će Trampu doneti pobedu sa ogromnom većinom.
Tramp će verovatno nastaviti da istovremeno preti EU, Rusiji, Kini, Iranu, Siriji, Severnoj Koreji, Jemenu, Libanu, Venecueli, Meksiku, Turskoj itd.
Čitavoj svetskoj muslimanskoj zajednici (imajte na umu sledeće statistike: tamo je oko dve milijarde muslimana i čine većinu stanovništva u 49 zemalja sveta). U osnovi, SAD veruju da istovremeno mogu da prete, sankcionišu i na drugi način zlostavljaju (ili čak napadnu) većinu zemalja na planeti i da prevladaju. Nazivati ovo zabludom je potcenjivanje.
Za Rusiju će 2020. biti važna tranziciona godina. Ovo najbolje ilustruje kompromisni dogovor postignut sa EU i Ukrajinom o gasu: Rusija je popuštala nekim ukrajinskim zahtevima isključivo zato da bi pokazala podršku EU. Moglo bi se reći da je Rusija pristala na taktički ustupak kako bi osigurala strateški cilj.
Naročito su Nemci i Francuzi shvatili da ništa nisu postigli i da su izgubili mnogo pokoravajući se SAD-u.
Rusija će pristati samo na relativno manje kompromise, jednostavno zato što njeni stvarni prioriteti, politički i ekonomski, više nisu na Zapadu, već na jugu, severu i istoku i, naročito, Kini.
Da, EU je i dalje važna za Rusiju , ali više nije glavni prioritet.
Kako se sve ovo može sažeti? Pa, parafrazirajući poznati citat ministra spoljnih poslova Lavrova, mogli bismo reći da je američki plan da pretvori saveznike u prijatelje, prijatelje u partnere, partnere u neutralne, a neutralne u neprijatelje, a ruski plan je da neprijatelje pretvori u neutralne, neutralne u partnere, partnere u prijatelje i prijatelje u saveznike.
Odlučite sami koji je od ova dva plana održiv, a koji nije.
Webtribune.rs
