Stari sovjetski gigant još uvek tera NATO da ne spava mirno: Zašto je ruski bombarder Tu-95 i dalje noćna mora Zapada
I dok svet ulazi u novu eru ratovanja sa dronovima, hipersoničnim raketama i veštačkom inteligencijom, Rusija i dalje leti — uz tutnjavu propelera. Ne, nije greška. Reč je o legendarnom Tu-95, strateškom bombarderu sa četvorostrukim elisama, koji već sedam decenija zadaje glavobolje NATO planerima.
Američki magazin The National Interest piše kako je ovaj stari vojni radni konj, sposoban da nosi nuklearno oružje, i dalje noćna mora za Severnoatlantski savez. I to ne bez razloga.
Tu-95, poznat i pod nadimkom „Medved“, dizajniran je još pedesetih godina prošlog veka, u zenitu Hladnog rata, kada je Sovjetski Savez tražio način da nuklearni udar može izvesti i sa druge strane planete.
I eto, decenijama kasnije, ova grdosija i dalje leti. I ne samo da leti, već i nosi najmodernije krstareće rakete – H-101 i H-555, koje mogu pogoditi ciljeve i do 5.000 kilometara udaljene.
Za mnoge na Zapadu to je zapanjujuće. Kako jedna leteća mašina iz doba Hruščova i Eisenhowera i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju, uprkos NATO radarima, PVO sistemima i satelitskom nadzoru? Odgovor je jednostavan — izdržljivost, modernizacija i geopolitički kontekst koji Rusiji daje potrebu za pokazivanjem mišića, i to baš na ovaj način.
Stručnjaci ističu da je Tu-95 više od samog bombardera. On je simbol. Psihološko oružje. Kada se pojavi na radarima blizu britanskog ili norveškog vazdušnog prostora, uzbune se avioni, podižu se „tajfuni“, a političari se hvataju za telefone. Za Moskvu, to je demonstracija moći i poruka: „Još uvek smo tu. I imamo čime da odgovorimo.“
U tom kontekstu treba posmatrati i nedavnu izjavu ruskog generala Valerija Gerasimova, koji je potvrdio da je potpuno završeno preoružavanje kopnene komponente strateških nuklearnih snaga.
U prevodu – mobilni raketni sistemi poput Jars i Avangard sada su operativni, a u 2024. godini počele su i isporuke modernizovanih bombardera Tu-160M, još jedne legende ruske strateške avijacije.
Sve to pokazuje da Moskva ozbiljno obnavlja svoju nuklearnu trijadu: Kopno, more i vazduh. I to u trenutku kada su odnosi sa Zapadom na najnižim granama još od Kubanske raketne krize.
Ne zaboravimo, NATO se godinama širi prema ruskim granicama, Ukrajina je postala bojno polje proksi rata između velikih sila, a kolektivni Zapad naoružava Kijev dugometnim raketama i sistemima koji mogu gađati duboko u rusku teritoriju.
U takvom okruženju, zveckanje oružjem nije samo pitanje prestiža, već i zastrašivanja. Tu-95, uprkos godinama, i dalje ima šta da kaže u tom jeziku.
Ipak, treba biti oprezan. Postoje i oni koji tvrde da su ovakvi potezi više simbolični nego taktički efikasni. Bombarder sa propelerima nije „nevidljiv“, leti sporo, i lako ga je uočiti. Ali opet, njegovi dometi i kapacitet da nosi modernu municiju čine ga i dalje smrtonosnim — naročito ako deluje iz dubine ruske teritorije, van domašaja većine zapadnih protivvazdušnih sistema.
Geopolitički, slanje Tu-95 na patrole uz granice NATO-a ima jasnu funkciju: Testira odbranu, šalje poruku, i — što je možda najvažnije — izaziva reakciju. A svaka reakcija košta. U vremenu kada budžeti pucaju po šavovima, svaki dodatni sat u vazduhu, svaki uzlet borbenog aviona — predstavlja trošak.
U tom smislu, Tu-95 ne mora ni da ispali raketu da bi bio oružje. Dovoljno je da se pojavi.
I eto, u 2025. godini, dok svet bruji o svemirskim borbama i bespilotnim eskadrilama, jedan vremešni bombarder iz ere Staljina i dalje igra važnu ulogu u svetskoj bezbednosnoj arhitekturi. Možda je vremešno, ali očigledno još uvek zna kako da uplaši protivnika.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
