Donald Tramp, koji je ponovo preuzeo funkciju predsednika SAD, već je započeo značajne promene u globalnoj trgovini, uvodeći nove tarife koje su izazvale zabrinutost širom sveta.
Britanski magazin The Economist u svojoj analizi upozorava da bi poslednje odluke Trampove administracije mogle da dovedu do „haosa“ u međunarodnoj trgovinskoj razmeni, s obzirom na to da je uvedeno 25% carine na robu iz Meksika i Kanade, kao i 10% tarife na kineske proizvode.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovaj potez se vidi kao deo šire strategije ekonomskog nacionalizma, kojom Tramp nastoji da zaštiti američku proizvodnju i podstakne povratak industrijskih pogona u SAD.
Trampova administracija koristi carine kao ključni alat u sprovođenju svoje ekonomske politike, a ovakvi potezi već su izazvali oštre reakcije američkih trgovinskih partnera.
Kanada i Meksiko, koji su među najvećim izvoznicima u SAD, sada su pogođeni drastičnim povećanjem carinskih stopa, što bi moglo značajno uticati na njihove ekonomije. S druge strane, Peking je već najavio mogućnost kontramera, što bi moglo da dovede do novog kruga trgovinskog rata između Kine i SAD.
Prema The Economistu, problem ne leži samo u trenutnim tarifama već i u mogućnosti daljeg zaoštravanja Trampove politike. Evropa je sledeća na listi mogućih meta novih carinskih mera, a Evropska unija je već uputila upozorenje Vašingtonu da će u slučaju uvođenja tarifa na evropske proizvode odgovoriti „čvrsto i odlučno“.
Ova situacija preti da eskalira u globalni trgovinski sukob, koji bi mogao značajno da poremeti svetske ekonomske tokove.
Glavni cilj ovih protekcionističkih mera, prema analizi The Economista, jeste povratak američke proizvodnje u domovinu i smanjenje trgovinskog deficita SAD.
Tramp smatra da su prethodne administracije dozvolile nekontrolisano premeštanje proizvodnih kapaciteta iz SAD u inostranstvo, posebno u Kinu, Meksiko i Kanadu, čime su američki radnici izgubili milione radnih mesta.
Pored toga, Trampov plan uključuje povećanje budžetskih prihoda putem carinskih nameta, kako bi se finansiralo smanjenje poreza za američke kompanije i građane.
Ova politika se oslanja na pretpostavku da će američke kompanije, suočene sa višim troškovima uvoza, biti podstaknute da presele proizvodnju nazad u SAD, čime bi se smanjila zavisnost od stranih dobavljača i povećala zaposlenost u američkom industrijskom sektoru.
Trampove tarife su naišle na žestok otpor ne samo od strane pogođenih zemalja, već i među brojnim ekonomskim ekspertima i američkim korporacijama.
Kritičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle da dovedu do lančanih reakcija, u kojima bi pogođene zemlje uzvratile kontramerama, dodatno otežavajući globalnu trgovinu.
Kina je već u prošlosti odgovarala recipročno na američke carine, što je dovelo do dugotrajnog trgovinskog rata između Pekinga i Vašingtona. EU je, s druge strane, najavila mogućnost uvođenja tarifa na američke proizvode, uključujući automobile i poljoprivredne proizvode, ako SAD prošire svoje protekcionističke mere na evropski kontinent.
Ipak, Tramp i njegova administracija veruju da je ovo neophodna strategija kako bi se američka ekonomija zaštitila od, kako oni tvrde, „nepoštenih trgovinskih praksi“ drugih zemalja, posebno Kine.
Ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati, ali jedno je sigurno – globalna trgovina se nalazi pred velikim izazovima.
Trampove tarife ne samo da menjaju odnose SAD sa tradicionalnim trgovinskim partnerima, već i postavljaju temelje za potencijalno novu eru ekonomske konfrontacije između najvećih svetskih sila.
Dok Tramp nastavlja sa svojom politikom ekonomskog nacionalizma, mnoge zemlje su prinuđene da traže alternative u međunarodnoj trgovini, što bi moglo dovesti do redefinisanja globalnih ekonomskih saveza.
Ako SAD nastavi sa uvođenjem novih tarifa, postoji mogućnost da se svet suoči sa ozbiljnom ekonomskom nestabilnošću, čije će posledice osetiti i američki potrošači kroz rast cena uvezenih proizvoda.
Trampova odluka da uvede nove tarife na uvoz iz Kanade, Meksika i Kine, a možda i Evrope, deo je njegove šire strategije da ojača američku ekonomiju kroz protekcionizam.
Iako ova politika može imati kratkoročne koristi za američku industriju i budžet, dugoročne posledice ostaju neizvesne. Ukoliko pogođene zemlje uzvrate kontramerama, svet bi mogao ući u period trgovinskih tenzija koje će značajno promeniti dinamiku globalne ekonomije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
