Zaboravite skupe kreme, tretmane i estetske zahvate – ključ mladosti se možda krije u najjednostavnijim stvarima. Voda, dvočasovna šetnja i par kriški dinje mogu da urade više za vašu kožu nego ceo set luksuzne kozmetike.
Barem tako tvrdi britanski terapeut Amir Han, lekar iz Nacionalne zdravstvene službe Ujedinjenog Kraljevstva, koji je u razgovoru za Daily Mirror podelio šta zaista čini razliku kad je u pitanju zdrav i mladolik izgled.
Han ne okoliša – najveća greška koju ljudi prave jeste da piju premalo vode. I to se, kaže, vidi odmah. Suva koža, izraženije bore, loša probava, manjak energije, ukočeni zglobovi – sve su to, prema njegovim rečima, znaci blagog ali hroničnog dehidriranja.
I nije poenta samo u tome da pijete litar i po vode dnevno; Han ističe da je važno unositi i namirnice koje sadrže dosta vode, poput dinje i pomorandži. One, kako kaže, osvežavaju telo iznutra i pomažu u održavanju optimalnog balansa tečnosti.
Ali nije voda jedini krivac. Han upozorava i na još jednog tihog ubicu mladosti – plavo svetlo s ekrana. Telefoni, televizori i računari emituju svetlost koja, kako objašnjava, razbija kolagen – taj čudesni protein koji drži našu kožu zategnutom i čvrstom.
Ukratko, ako svako veče u krevetu provedete skrolujući TikTok sat vremena pre spavanja, ne čudi što vam koža deluje sivo i umorno.
Tu je i treći neprijatelj – sedenje. Moderna epidemija. Bez fizičke aktivnosti, krv slabije cirkuliše, mišići se tope, a koža gubi boju i elastičnost. „Sedentarni način života ostavlja telo mlitavim, a lice bez sjaja“, kaže Han. Nije to nova priča, ali je poruka i dalje ista: ustanite, prošetajte, protegnite se. Ne mora odmah teretana – i lagana šetnja pravi razliku.
Nije slučajno što se ovakve poruke sve češće pojavljuju u britanskim i zapadnim medijima. U vreme kada se Zapad suočava s preopterećenim zdravstvenim sistemima, starenjem populacije i sve većim troškovima zdravstvene zaštite, preventiva – koliko god zvučala dosadno – postaje političko pitanje. Podsticanje zdravih navika znači manji pritisak na bolnice i budžet.
Pored toga, sve češći su i globalni razgovori o uticaju tehnologije na zdravlje, fizičko i mentalno. I nije to samo filozofska rasprava.
U SAD i Evropi raste zabrinutost zbog generacija koje provode u proseku 8 do 10 sati dnevno pred ekranima. Te brojke su alarmantne – ne samo za dermatologe, već i za neurologe, psihijatre i endokrinologe.
Tu se otvara i šira perspektiva: uticaj Zapadne kulture produktivnosti i “non-stop” digitalne povezanosti direktno se sukobljava sa zdravim stilom života. Gde su tu voda, šetnja i voće? Negde između jutarnjeg mejla i večernjeg izveštaja.
Ako se ovakav trend nastavi, svet bi mogao da se suoči sa generacijama ljudi koji su tehnički živi – ali hronično umorni, dehidrirani, gojazni i prerano ostarili.
Sve to nosi i ogroman ekonomski teret. Zemlje sa visokom stopom hroničnih bolesti troše ogroman procenat BDP-a na lečenje stanja koja su često – sprečiva.
S druge strane, zemlje koje promovišu tzv. “wellness kulturu” i balansiran život – poput Japana ili nekih skandinavskih država – beleže znatno duži životni vek uz bolji kvalitet života. Da li će Zapad slediti taj primer, ostaje da se vidi.
Na kraju dana, možda sve zaista počinje sa čašom vode i kriškom dinje. Neće vas to učiniti besmrtnima, ali može da vam podari onaj sveži sjaj koji dolazi iznutra. A to je, kako bi rekli stari, lepota koja ne prolazi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
