Francuska je spremna da obezbedi Nemačkoj „nuklearni štit“ tako što će rasporediti borbene avione sa nuklearnim oružjem na teritoriji Nemačke.
Kako izveštava britanski list The Telegraph, ovaj potez dolazi u svetlu spekulacija da bi Sjedinjene Američke Države mogle da donesu odluku o povlačenju svojih vojnih snaga iz Evrope.
Geopolitička promena i strategijska inicijativa Pariza
Prema izvorima The Telegraph-a, raspoređivanje nekoliko francuskih lovaca u nemačke baze „ne bi trebalo da predstavlja ozbiljan logistički problem“ i „poslalo bi snažnu političku poruku“.
Ovaj potez u skladu je sa politikom francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji teži da Evropa postane strateški nezavisnija i manje zavisna od američke vojne moći.
Makron je već ranije naglašavao potrebu da Evropa preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, uključujući i razmatranje zajedničkog nuklearnog kišobrana koji bi zaštitio kontinent u slučaju povlačenja SAD-a.
Francuska, jedina zemlja EU sa sopstvenim nuklearnim arsenalom, time se pozicionira kao ključni garant evropske bezbednosti u eri neizvesnosti oko američkog angažmana na kontinentu.
Moguće uključivanje Velike Britanije
Prema istom izveštaju, Pariz pokušava da ubedi i London da se pridruži ovom planu i razmesti britansko nuklearno oružje u Nemačkoj.
U britanskom arsenalu trenutno se nalaze četiri nuklearne podmornice klase Vanguard, pri čemu svaka može nositi do 16 nuklearnih bojevih glava. To bi dodatno osnažilo evropski nuklearni kapacitet i omogućilo bolju raspodelu odgovornosti unutar NATO saveza.
SAD i trenutna raspodela nuklearnih snaga u Evropi
Prema podacima The Telegraph-a, trenutno je u Evropi raspoređeno oko 100 američkih nuklearnih bojevih glava, od kojih se najveći deo nalazi u nemačkim vojnim bazama.
Ove bojeve glave deo su programa NATO-a za zajedničko nuklearno deljenje (Nuclear Sharing), pri čemu evropske zemlje učestvuju u planiranju i mogućem izvođenju nuklearnih udara koristeći američko oružje.
Međutim, postoji zabrinutost da bi SAD mogle povući ove snage u sklopu redefinisanja svoje globalne strategije.
Mogućnost smanjenja američkog prisustva u Evropi postala je posebno aktuelna nakon što je predsednik Donald Tramp ponovo preuzeo funkciju u januaru 2025. godine, budući da je i tokom svog prethodnog mandata pokazivao skepticizam prema NATO-u i insistirao na tome da Evropa treba sama da finansira sopstvenu odbranu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Reakcija Berlina i budućnost nemačke nuklearne politike
Ideju o proširenju nuklearne zaštite na Nemačku podržao je i Fridrih Merc, kandidat za sledećeg nemačkog kancelara.
On je izjavio da „Pariz i London moraju da razmotre mogućnost proširenja svog nuklearnog štita na Nemačku“, nagoveštavajući da se Berlin sve više okreće evropskim partnerima umesto da se oslanja isključivo na SAD.
Merc je takođe naglasio da su Sjedinjene Države sada „ravnodušne prema sudbini Evrope“, čime je aludirao na mogućnost američkog povlačenja iz obaveza prema NATO-u, što je scenario koji brine mnoge evropske lidere.
Implikacije za NATO i evropsku bezbednost
Ovo potencijalno premeštanje nuklearnog oružja u Nemačku moglo bi značajno promeniti dinamiku unutar NATO-a. Francuska, koja se 1966. godine povukla iz vojne strukture NATO-a i tek 2009. godine ponovo postala njen deo, sada preuzima sve veću ulogu u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.
Ostaje neizvesno kako će na ovo reagovati druge članice NATO-a, posebno Poljska i baltičke države, koje insistiraju na jakom američkom vojnom prisustvu u Evropi.
Takođe, nije poznato kako će Rusija odgovoriti na mogućnost povećanja nuklearne prisutnosti u Nemačkoj, s obzirom na to da Moskva već duže vreme izražava zabrinutost zbog širenja NATO-a i militarizacije Evrope.
Dodatne tenzije sa Rusijom
Francuska inicijativa za raspoređivanje nuklearnog oružja u Nemačkoj predstavlja značajan geopolitički potez koji može redefinisati evropsku bezbednosnu strukturu.
Ukoliko ovaj plan bude sproveden, to bi označilo korak ka većoj strateškoj autonomiji Evrope, ali i moglo izazvati dodatne tenzije sa Rusijom.
U narednim mesecima biće ključno pratiti reakcije Nemačke, Velike Britanije, NATO-a i same Rusije, kako bi se razumelo u kom pravcu će se kretati evropska bezbednosna politika u eri potencijalnog smanjenja američkog angažmana.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
