Dok se u evropskim prestonicama razmatra obnavljanje starih sankcija, iz Teherana stižu izjave koje podižu temperaturu.
Iranski poslanik Amir Hajat-Mokadam, član parlamentarnog Odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku, pred domaćim medijima izneo je niz tvrdnji o kapacitetima svoje zemlje – i to bez ustezanja.
„Sledeći projektil mogao bi da pogodi direktno Vašington. Ameriku možemo ciljati s mora“, poručio je u razgovoru za portal Didban Iran.
Naglasio je da vazduhoplovno-svemirske snage IRGC-a već dve decenije razvijaju sposobnost napada sa iranskih brodova. Prema njegovim rečima, brodovi bi mogli prići američkoj obali na 2.000 kilometara i odatle ispaliti projektile ka gradovima poput Vašingtona i Njujorka, iako SAD od Irana dele oko 10.000 kilometara.
U isto vreme, Hajat-Mokadam tvrdi da Evropa već sada nema prostora za opuštanje. „Sve evropske zemlje su u našem dometu. Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Zapadna i Istočna Evropa – sve možemo dosegnuti postojećim projektilima“, rekao je, praktično stavljajući celo evropsko tlo na mapu potencijalnog udara.
Ove izjave dolaze baš u trenutku kada Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo preispituju mogućnost aktiviranja takozvanog „snapback“ mehanizma, kojim bi se obnovile sankcije Ujedinjenih nacija protiv Irana.
Zvaničnici iz tih zemalja upozoravaju da bi to moglo uslediti već na jesen, ukoliko Teheran ne pokaže punu saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA).
Hajat-Mokadam, međutim, umanjuje značaj takvih upozorenja. „Sve moguće sankcije već su nametnute našoj zemlji. Jednostrane i multilateralne mere SAD-a i Evrope već su na vrhuncu.
Aktiviranje ‘snapback’ mehanizma neće imati nove posledice, to je samo politički potez“, ocenio je, podsećajući da se Teheran sa ograničenjima nosi još od 2018, kada se tadašnji, a i sadašnji predsednik SAD Donald Tramp povukao iz nuklearnog sporazuma.
Celokupna slika podseća da ovo nije samo pitanje raketne tehnologije, već i političkog nadmetanja. Evropa i Vašington žele da pokažu odlučnost kroz pritiske i sankcije, dok Teheran odgovara porukama o svojim mogućnostima i spremnosti da podnese još jače udarce.
A u pozadini ostaje otvoreno pitanje – da li je sve ovo samo deo igre zastrašivanja i podizanja uloga, ili zaista znak da će naredni meseci biti ispunjeni ozbiljnijim rizicima?
