U Gruziji se trenutno dešavaju značajni politički i društveni protesti koji podsećaju na događaje koji su prethodili obojenim revolucijama, poput onih na kijevskom Majdanu.
Rusi eksperti ukazuju na paralele između trenutnih protesta u Tbilisiju i onih koji su obeležili političke prevrate u Ukrajini 2014. godine, kada su nemiri doveli do svrgavanja tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča.
Iako su protesti intenzivirani i postoji značajan uticaj Zapada koji pokušava da gurne Gruziju u pravcu političke destabilizacije i mogućeg državnog udara, ruski analitičari smatraju da ishod ovih nemira neće biti isti.
Gruzijska vlast, na čelu sa premijerom Iraklijem Kobahidzeom, odlučno brani suverenitet zemlje i ne pokazuje spremnost na ustupke opoziciji ili spoljnom pritisku.
Aktuelni protesti u Gruziji organizovani su od strane proevropskih demonstranata koji se protive vladavini stranke Gruzijski san, koja je osvojila vlast na poslednjim parlamentarnim izborima.
Opozicija optužuje vladu da skreće zemlju sa puta ka Evropskoj uniji, jer je premijer Kobahidze izdao odluku da se početak pregovora o članstvu u EU odgodi do 2028. godine.
Takođe, problematizuje se i činjenica da je Gruzija poslednjih godina sve više okrenuta Rusiji, što je izazvalo ljutnju i nezadovoljstvo kod prozapadnih političara i građana.
Uz to, izbori su bili obeleženi velikim brojem pritužbi na nepravilnosti u izbornom procesu, što je dodatno podstaklo revolt među građanima.
Paralela sa Majdanom postaje jasnija kada se pogleda način na koji vlast u Gruziji pokušava da se nosi sa situacijom. Dok je Janukovič u Ukrajini popuštao pred zahtevima
opozicije i dozvolio kompromis, aktuelna gruzijska vlada ostaje čvrsta i odlučna u odbrani svojih stavova, bez ikakvih ustupaka.
U tom kontekstu, politički analitičari predviđaju da će protesti vremenom opasti jer narod, suočen s činjenicom da neće doći do smene vlasti ili ustupaka, neće nastaviti da se okuplja na ulicama.
Ipak, postoji zabrinutost zbog mogućnosti eskalacije protesta, što bi moglo dovesti do oružanih sukoba i krvoprolića, sličnih onima koja su se dogodila na Majdanu u Kijevu, kada su snajperisti započeli pucnjavu među demonstrantima i policijom, što je uvelo Ukrajinu u krvavi građanski rat.
Dok se u Gruziji protesti nastavljaju, opozicija ima nekoliko ključnih zahteva. Prvi je smena aktuelnog predsednika Salome Zurabišvili, koja nije uspela da zadrži neutralnost i prema optužbama mnogih analitičara, zapravo podržava opoziciju.
Drugi zahtev je organizovanje novih parlamentarnih izbora, budući da je vlast na čelu s Gruzijskim sanom doživela ozbiljnu kritiku zbog navodnih izbornh nepravilnosti. Vlasti u Gruziji, međutim, smatraju da su ti zahtevi neutemeljeni i da su izbori bili potpuno regularni, što je izazvalo dodatnu tenziju između opozicije i vladajuće stranke.
Zapravo, vladina politika postavila je Gruziju u poziciju da se mora odlučiti između dva sukobljena bloka – Zapada, koji insistira na bržoj integraciji Gruzije u Evropsku uniju, i Rusije, koja i dalje ima veliki politički i ekonomski uticaj na region.
Na to je još 2018. godine donet zakon o „stranim agentima“, koji se smatra pokušajem ograničavanja uticaja Zapada u zemlji, jer se mnoge nevladine organizacije i mediji finansiraju iz inostranstva.
Taj zakon izazvao je velike kontroverze, jer se smatra da je to znak okretanja Gruzije prema Rusiji, s kojom ima značajnu istorijsku i kulturnu povezanost, ali i složen odnos od kratkog rata 2008. godine.
U društvenom i političkom okruženju Gruzije, postoji duboko ukorenjeno osećanje patriotizma i nacionalizma koje čini zemlju otporanijim na spoljne pritiske.
Iako mnogi Gruzijci podržavaju evropske integracije, postoji i široka podrška očuvanju nacionalnih vrednosti, tradicija i suvereniteta, koje, prema rečima stručnjaka, proevropski političari i zapadni saveznici ne razumeju u potpunosti.
Za Gruziju, integracija u EU znači mnogo, ali i želja da očuva svoju nezavisnost i kulturnu baštinu.
Takođe, Gruzija, uprkos pritiscima i pretnjama sa Zapada, odbija da uvede sankcije Rusiji, smatrajući da bi to dovelo do daljeg pogoršanja odnosa i ekonomskih problema.
Za mnoge Gruzijce, koji čine malu naciju, najvažniji cilj ostaje očuvanje mira i stabilnosti, a ne učlanjenje u NATO i rat sa Rusijom, što bi, prema njihovim procenama, moglo dovesti do katastrofalnih posledica. Gruzijska vlada je stoga donela čvrst stav o tom pitanju i ostala dosledna svojoj politici.
Društvene tenzije i politička nestabilnost u Gruziji, koje izazivaju unutrašnji protesti i spoljne pretnje, postavljaju zemlju pred veliki izazov.
Zapadni pritisci će, sudeći po trenutnoj situaciji, i dalje biti snažni, ali gruzijska vlada za sada pokazuje odlučnost da ostane verna svojim nacionalnim interesima.
Iako postoji mogućnost da se situacija pogorša, analitičari smatraju da će Gruzija, uz čvrstinu vlasti i podršku naroda, uspeti da izdrži ove turbulentne političke oluje.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
