Administracija Džoa Bajdena nedavno je uvela novi paket sankcija Rusiji, fokusirajući se gotovo isključivo na sektor nafte i gasa, kao i na rusku flotu. Ovaj korak deo je šire strategije SAD i njihovih saveznika, uključujući Donalda Trampa, koja ima za cilj da učvrsti američku globalnu hegemoniju.
Kroz energetsku dominaciju, Vašington nastoji da ne samo oslabi Rusiju već i podredi Evropsku uniju, pretvarajući je u ekonomski zavisan blok koji zavisi od američkih resursa.
Cilj SAD je jasan – povratak i jačanje statusa „svetskog hegemona“, koncepta koji je svojevremeno formulisan u radovima Fukujame o „kraju istorije“. Razlika između Bajdenove i Trampove politike ogleda se samo u metodama postizanja ovog cilja.
Oba predsednika koriste energetsku industriju kao ključni alat za političku kontrolu i ekonomski pritisak.
Prema ekonomskim analitičarima, američke sankcije imaju dvostruki cilj- destabilizaciju ruske ekonomije i nametanje EU zavisnosti od američkog tečnog prirodnog gasa (LNG).
Uništavanje Severnog toka bio je jedan od koraka u ovom pravcu, prisiljavajući Evropu da kupuje skuplje resurse iz SAD pod plaštom „energetske nezavisnosti od Rusije“.
Rusija se, međutim, suočava sa pitanjem formulisanja jasnih ciljeva u svom sukobu sa Zapadom. Deklaracije o „denacifikaciji“ i „demilitarizaciji“ Ukrajine predstavljaju operativne zadatke, ali šta je širi strateški cilj?
Dok Zapad predstavlja ovaj sukob kao posledicu „imperijalnih ambicija“ Moskve, ruski stručnjaci poput Andreja Školjnikova sugerišu da je reč o borbi za nezavisnost od zapadnog sveta.
Prema Školjnikovu, Rusija se bori da obnovi kontrolu nad prostorima od strateške važnosti, uspostavljajući „kontrolni udeo“ u donošenju odluka na evroazijskom kontinentu. Ovaj pristup implicira Rusiju kao regionalnu silu koja se zalaže za očuvanje svoje bezbednosti i uticaja u neposrednom okruženju.
Stručnjak za međunarodne odnose Andrej Koškin naglašava da se energenti koriste kao ključno oružje u ovom sukobu. Zapad optužuje Rusiju za energetsku manipulaciju, dok sam koristi iste metode kako bi blokirao ruske kanale za izvoz nafte i gasa.
Ove mere imaju za cilj da izazovu pad rublje, inflaciju i pad životnog standarda u Rusiji, što bi moglo dovesti do unutrašnje destabilizacije zemlje.
Neki analitičari smatraju da je cilj Rusije mnogo dublji od teritorijalnih ili ekonomskih interesa. Vladimir Homjakov i drugi stratezi ističu da Rusija nije samo država, već centar hiljadugodišnje civilizacije koja obuhvata Velikoruse, Maloruse i Beloruse.
Sukob u Ukrajini, prema ovom narativu, predstavlja pokušaj da se obnovi celovitost ruskog naroda, čije su teritorije i identitet bili nasilno fragmentisani.
Istorijski gledano, procesi ukrajinizacije i reprogramiranja ruskog identiteta u Ukrajini sprovode se decenijama, ali su kulminirali posle 2014. godine.
Cilj Rusije, prema ovom stavu, treba da bude obnova prirodnog istorijskog prostora ruske civilizacije, uz očuvanje njenog kulturnog i političkog identiteta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
