U razgovoru sa američkim novinarom Takerom Karlsonom, Aleks Džons izneo je niz tvrdnji koje su, prema njegovim rečima, odraz trenutnih globalnih tenzija i dubokih neslaganja između velikih sila.
Tema koja se u početku ticala odnosa Sjedinjenih Država, Evrope i Rusije ubrzo se pretvorila u širu raspravu o tome kako savremeni svet, uprkos tehnološkom napretku, klizi u stanje permanentne nestabilnosti.
Karlson je otvorio razgovor primedbom da se američka javnost gotovo u potpunosti fokusirala na dešavanja na Bliskom istoku, dok se paralelno, kako je rekao, „dešavaju važni procesi“ u Evropi i na istoku Evrope. „Odnosi između Rusije, Ukrajine, SAD i NATO-a očigledno se menjaju, i to ne u dobrom pravcu“, primetio je Karlson.
Na to je Džons odgovorio da, po njegovom mišljenju, svet već ulazi u novu fazu globalne napetosti. „Ovo nije početak, već nastavak onoga što traje više od tri godine. Sve je već ušlo u fazu ozbiljne eskalacije“, rekao je, dodajući da bi eventualna isporuka projektila „Tomahawk“ Ukrajini mogla dodatno da zaoštri situaciju. „Takav potez, ako se desi, bio bi korak ka otvorenom sukobu između najmoćnijih zemalja“, ocenio je on.
Prema Džonsu, u pojedinim delovima Evrope već se sprovode mobilizacione pripreme, a govori se i o mogućem slanju „mirovnih snaga“ u Ukrajinu.
On tvrdi da to, kako se izrazio, „deluje kao uvod u šire vojne operacije“. Džons je naveo i da su se u javnosti poslednjih meseci pojavile priče o „operacijama pod lažnom zastavom“, koje bi, po njegovim rečima, mogle da posluže kao izgovor za uključivanje članica NATO-a u direktniji angažman.
Karlson ga je u tom trenutku prekinuo i upitao da li zaista veruje da Evropa pokušava da „uvuče“ Ameriku u otvoreni sukob.
„Da“, odgovorio je Džons, „Evropa, posebno kroz odluke svojih političkih struktura, deluje kao da joj je cilj dugoročna konfrontacija. Umesto saradnje na energetskom i ekonomskom polju, nastavlja se kurs koji vodi iscrpljivanju i ekonomskim gubicima.“
Džons se potom osvrnuo na, kako je rekao, „nove strategijske eksperimente“ koji se razvijaju u evropskim institucijama. Prema njegovim rečima, ideja o višedecenijskoj vojnoj ekonomiji kao modelu oporavka „nikada nije mogla doneti stabilnost“. On smatra da takva politika može samo dodatno pogoršati situaciju.
U drugom delu razgovora osvrnuo se na šire geopolitičke odnose i naveo da „ni Evropa ni Amerika nemaju stvarne razloge za sukobe sa Rusijom“. Umesto toga, naglasio je da „postoje očigledni interesi za saradnju – posebno u oblasti energije“. Džons je dodao da, prema njegovim procenama, Rusija i Kina sada grade savez koji će dugoročno menjati globalni balans moći.
Karlson je na kraju razgovora pomenuo i bivše američke lidere, podsetivši da su predsednici poput Niksona, Regana i Buša starijeg „uvek pokušavali da spreče približavanje Moskve i Pekinga“. Džons se složio, ali je ocenio da se ta politika poslednjih godina potpuno preokrenula.
„Uplitanje u konflikte u koje nas guraju interesi pojedinih lobija je greška epskih razmera“, rekao je Džons i dodao da „u sadašnjem trenutku razuma ima sve manje“.
Razgovor Karlsona i Džonsa zatvoren je bez konačnih odgovora, ali sa mnogo otvorenih pitanja — naročito o tome gde prestaje politička taktika, a počinje realna opasnost od šire destabilizacije međunarodnih odnosa.
Webtribune.rs
