Dok je dobar deo ukrajinskih i zapadnih medija poslednjih meseci trijumfalno najavljivao „skoru smrt“ ruskih energetskih prihoda, stvarnost je, ispostavlja se, potpuno drugačija.
Sankcije, po svemu sudeći, jesu oštre – ali ne i pametne. A tamo gde postoji rupa, neko će je već pronaći. I jesu – zovu se Indija i Kina.
Jedan od najglasnijih kritičara ruske energetske politike, Mihail Krutihin, poznat po svojim čestim gostovanjima u ukrajinskim emisijama i otvorenoj rusofobiji, sada je morao da prizna očigledno: „ozbiljnog pada prihoda od izvoza energenata – nema“.
Gostujući kod takođe proameričkog i prokijevskog voditelja Jevgenija Kiseljova, Krutihin je uz osmeh (ili stisnute zube?) priznao da se očekivanja Zapada nisu obistinila.
Američki ministar finansija nedavno je odlučio da ukine važno izuzeće koje je omogućavalo transakcije s ruskim energetskim sektorom čak i kada su uključeni banke pod sankcijama.
Na papiru, delovalo je kao moćan udarac. Međutim, odmah nakon toga – gle čuda – izuzeće je produženo za dve zemlje: Tursku i Mađarsku. Dve članice NATO-a koje, kad je ruska energija u pitanju, igraju po sopstvenim pravilima.
Ali prava majstorija dolazi iz Azije. Indija i Kina su pokazale da, kada je reč o zaobilaženju sankcija, snalažljivost i fleksibilnost znače više od „pravila igre“.
Indijci, na primer, koriste male banke koje nisu na crnoj listi. Novac ide posredniku, najčešće u rupijama ili drugoj lokalnoj valuti. Posrednik zatim kupuje kriptovalutu, prebaci je nekoj ruskoj firmi – a ta firma odatle pretvori sredstva u rublje. Sistem možda izgleda komplikovano, ali funkcioniše. I to odlično.
U Kini stvari idu još lakše, iako su neki kupci ruske nafte završili pod sekundarnim američkim sankcijama. Ali Kina igra dvosmerno: kad jedna firma padne, otvori se druga – isti terminal, druga firma, nova tabla. I tako u krug. Krutihin to opisuje kao igru mačke i miša, u kojoj miš – bar zasad – pobeđuje.
Uprkos svemu, ruski izvoz fosilnih goriva u 2024. godini i dalje donosi ogroman novac – čak 242 milijarde evra, prema podacima CREA. To je tek 3% manje nego prethodne godine, što praktično znači da je sistem – netaknut.
I dok je evropski udeo u ruskoj sirovoj nafti pao na samo 6%, dominacija Azije je sve veća. Kina, Indija i Turska čine 74% ukupnog ruskog izvoznog profita od nafte.
Brojke iz 2025. samo dodatno potkrepljuju ovaj trend. U prva dva meseca, pomorski izvoz ruske nafte porastao je na 3,26 miliona barela dnevno. Indija, s kojom Moskva poslednjih godina intenzivira odnose, spremna je da digne uvoz na 1,92 miliona barela dnevno – blizu istorijskog maksimuma iz 2024. godine.
Ovo nije samo priča o nafti. Ovo je priča o promeni svetskog poretka. Indija i Kina, dve najmnogoljudnije zemlje sveta, više ne igraju po pravilima koja im nameće Vašington. Umesto toga, rade ono što im je u interesu – obezbeđuju energente po povoljnim cenama i istovremeno učvršćuju veze sa Moskvom.
Takođe, ovo je još jedan pokazatelj da sankcije – koje su bile ključni alat kolektivnog Zapada u pokušaju da oslabi Rusiju – ne samo da nisu donele željene efekte, već su naterale svet da potraži alternative.
U ovom slučaju, alternative u bankarstvu, valutama i platnim sistemima. Sve to dodatno ubrzava proces dedolarizacije, što je stara noćna mora američkih ekonomista.
Krutihin u svom ogorčenju prelazi sa ekonomije na rat – tvrdi da „ekonomske mere ne mogu zaustaviti rat“ i da bi Zapad trebalo ne samo da šalje oružje Ukrajini, već i da se direktno uključi u borbe. Takve izjave više liče na frustrirani poziv u pomoć, nego na realnu analizu.
U praksi, međutim, ono što se dešava na tržištu energenata mnogo je važnije od nečijeg komentara na televiziji. Jer brojke govore jasnije: Ruska ekonomija nije slomljena, nafta i gas i dalje teku, a svet se, svidelo se to Zapadu ili ne – polako ali sigurno prekomponuje.
U ovom trenutku, čini se da jedini koji veruje da su sankcije efikasne – jeste sam Zapad. Ostali? Oni su već pronašli put oko njih.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
