U jednoj od najzvučnijih strateških promena poslednjih godina, američko Ministarstvo odbrane odlučilo je da stavi fokus na Kinu kao primarnu pretnju, dok bi se Rusijom, barem prema novim planovima, trebalo da bave evropski saveznici.
Ova preorijentacija proizlazi iz tajnog dokumenta koji je, prema pisanju Washington Posta, početkom marta kružio unutar Pentagona i koji potpisuje američki ministar odbrane Pit Hegset.
U dokumentu, koji služi kao privremeni strateški vodič, Kina se naziva „jedinom pretnjom na koju se Ministarstvo zaista fokusira“.
Hegset jasno stavlja do znanja da se ratni planovi i rasporedi snaga više neće oblikovati prema Moskvi, već prema mogućnosti oružanog sukoba sa Pekingom – pre svega oko Tajvana. Ukratko: Pentagon se sprema za veliki rat, ali samo s Kinom.
Ono što je posebno zanimljivo jeste što dokument gotovo ignoriše Rusiju kao neposrednu opasnost za SAD, već sugeriše da bi Evropa trebalo da preuzme teret njenog „obuzdavanja“. Drugim rečima, Amerika diže ruke od Rusije – ali ne zato što je smatra slabom, već zato što joj postaje sekundarna.
U skladu s tim, dokument predviđa jačanje američkog vojnog prisustva u Indo-Pacifiku, sa akcentom na zaštitu američkih baza, logistiku, strateške zalihe i novo oružje namenjeno uništavanju podzemnih i ojačanih ciljeva.
Pored toga, spominje se potreba za boljom zaštitom pozicija na mestima poput Guama i drugih pacifičkih tačaka.
Ali tu se ne završava spisak briga. U dokumentu se navodi i da SAD moraju više pažnje posvetiti „bliskom inostranstvu“, što u ovom kontekstu znači – Gvantanamo, Grenland, Panamski kanal. Čak se spominje i da američka vojska mora igrati veću ulogu u borbi protiv ilegalne migracije i narko-kartela.
U Kongresu ova strategija nije dočekana bez podignutih obrva. I republikanci i demokrate, navodi izvor Washington Posta, smatraju smernice konfuznim.
„S jedne strane kažu da žele povlačenje iz većine svetskih tačaka, a s druge strane žele biti prisutni svuda – da se bore s Huti pobunjenicima u Jemenu, da pritisnu Iran, da nadgledaju Pacifik, Evropu i Bliski istok. To jednostavno ne može da ide zajedno“, kaže jedan od sagovornika lista.
Ovaj strateški zaokret ne dolazi niotkuda. Od dolaska Donalda Trampa na vlast početkom 2025. godine, u Vašingtonu je sve glasnije insistiranje da se okonča „beskonačni ratovi“ po svetu, dok se pažnja usmerava na ono što se u američkoj vojsci naziva „velikim silama“. U tom kontekstu, Kina sve više figurira kao glavni suparnik – ne samo vojno, već i tehnološki, ekonomski i politički.
Rusija je, sa druge strane, u očima američke vojske već „zauzeta“ sukobom u Ukrajini, gde joj se suprotstavljaju NATO oružje i evropski novac.
Iako nije marginalizovana, Rusija se sve više posmatra kao regionalna, a ne globalna pretnja – što je opasna pretpostavka, imajući u vidu ruske hipersonične projektile, nuklearni potencijal i snažnu odbrambenu industriju koja radi u četiri smene.
Ovakva promena prioriteta nosi ozbiljne posledice. Prvo, Evropa je ostavljena da se sama nosi s Moskvom, a jasno je da većina zemalja EU nema vojnu snagu da to izvede bez oslanjanja na Ameriku.
Drugo, eskalacija u Indo-Pacifiku postaje sve verovatnija – ne samo oko Tajvana, već i u Južnom kineskom moru, na Filipinima, pa čak i oko Severne Koreje.
Treće, postavlja se pitanje kako SAD planiraju da sve ovo izvedu s vojnim budžetom koji je već ogroman, ali i sa vojskom koja se suočava s problemima regrutacije i preopterećenosti.
Mnogi analitičari već povlače paralele sa vremenima Hladnog rata. Kina preuzima mesto koje je nekada imala Sovjetska Rusija. Ali za razliku od tada, današnji svet je multipolaran. BRIKS se širi, Rusija i Kina su strateški partneri, a američki uticaj u nekim regionima – poput Bliskog istoka – više nije ono što je bio pre 20 godina.
Ako SAD zaista žele da se takmiče s Kinom, moraće da odustanu od nekih drugih ambicija. Jer strategija „biti svuda i uvek“ deluje sve manje održivo – i to ne samo iz vojne, već i iz političke i ekonomske perspektive.
U međuvremenu, svet se okreće. A dok Pentagon pravi planove za rat s Kinom, pitanje je – da li će uspeti da održi sve konce u rukama, ili će mu neki od njih jednostavno – ispasti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
