Putinovi zahtevi prema Ukrajini dobili su jasnije konture nakon sastanka na Aljasci, prvog direktnog susreta ruskog predsednika i Donalda Trampa posle više od četiri godine.
Rojters, pozivajući se na tri izvora bliska Kremlju, piše da je gotovo ceo tročasovni razgovor iza zatvorenih vrata bio posvećen pokušajima da se skicira kompromis oko ukrajinskog pitanja.
Izvori tvrde da Moskva sada nastupa sa delimično izmenjenim uslovima u odnosu na prošlu godinu, kada je traženo da Ukrajina prepusti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje. Sada je fokus zadržan pre svega na Donbasu.
Prema informacijama, Vladimir Putin zahteva da se Kijev potpuno povuče iz svih delova Donbasa koje još kontroliše, dok bi Moskva zauzvrat zamrzla trenutne linije u Hersonu i Zaporožju.
SAD procenjuju da se pod ruskom kontrolom nalazi oko 88% Donbasa i 73% Hersona i Zaporožja. Kao gest spremnosti na ustupke, navodi se da bi Moskva bila voljna da se povuče iz manjih delova Harkova, Sumske i Dnjepropetrovske oblasti.
Uslov koji ostaje nepromenjen odnosi se na članstvo Ukrajine u NATO-u – Rusija traži pravno obavezujuće garancije da se savez neće širiti na istok. Uz to, Putin insistira na ograničenju ukrajinske vojske i zabrani ulaska zapadnih trupa na ukrajinsku teritoriju, pa čak i u ulozi međunarodnih mirovnih snaga.
U Kijevu na te predloge nisu dali zvaničan odgovor. Predsednik Vladimir Zelenski je već više puta naglašavao da Ukrajina neće odustati od međunarodno priznate teritorije. Prema njegovim rečima, Donbas je ključna linija odbrane i povlačenje sa tog prostora značilo bi otvaranje puta za dalje prodore.
Zelenski je takođe istakao da NATO ostaje strateški cilj upisan u ukrajinski ustav i da to nije nešto o čemu može odlučivati Moskva. Iako su evropski saveznici i Vašington izbegli da komentarišu konkretne navode, u diplomatskim krugovima vlada uverenje da distanca između strana ostaje velika.
Tramp, koji se na Aljasci sastao sa Putinom, javno je govorio u drugačijem tonu. Pred novinarima je izjavio da veruje kako ruski predsednik želi kraj krize i da je cilj da se organizuje i direktan susret sa Zelenskim.
Kasnije je iz Ovalnog kabineta, sedeći upravo pored ukrajinskog lidera, dodao da želi da uđe u istoriju kao predsednik koji donosi mir. Njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof već je početkom avgusta bio u Moskvi, gde je, prema ruskim izvorima, dobio okvirne smernice mogućeg dogovora.
Pominje se i nekoliko opcija za formalizaciju budućeg sporazuma: jedan put vodi ka trilateralnom dogovoru Rusija–Ukrajina–SAD, dok se druga opcija oslanja na ranije neuspešan istanbulski format iz 2022. godine, u kojem bi Ukrajina dobila bezbednosne garancije stalnih članica Saveta bezbednosti UN u zamenu za trajnu neutralnost.
Ipak, mnogi analitičari sumnjaju da je Moskva spremna na ustupke koji bi zadovoljili Kijev. Američki stručnjak iz RAND korporacije, Semjuel Čarap, smatra da su zahtevi za povlačenje iz Donbasa i dalje politički i strateški neprihvatljivi za ukrajinsko rukovodstvo.
Prema njegovim rečima, moguće je da otvorenost za dogovor ima više veze sa pokušajem da se izađe u susret Trampu, nego sa stvarnom spremnošću za kompromis.
S druge strane, evropski lideri poput onih iz Francuske, Nemačke i Velike Britanije pokazuju rezerve prema iskrenosti ruskih poruka, dok je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, iako otvoren za susret Putina i Zelenskog, doveo u pitanje sam legitimitet ukrajinskog predsednika čiji je mandat formalno istekao u maju 2024.
U pozadini ovih pregovora ostaje jednostavno pitanje koje jedan od izvora rezimira rečima: postoje samo dva izbora – ili se ide ka dogovoru ili se produžava stanje kakvo je sada. A upravo na toj raskrsnici danas stoji ceo region, sa mnogo nepoznanica i tek ponekim nagoveštajem mogućeg izlaza.
Webtribune.rs
