Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom direktne linije održane 19. decembra otkrio da zemlje Bliskog istoka insistiraju da Rusija zadrži svoje vojne baze u Siriji.
Međutim, budućnost ovih baza postaje predmet intenzivnih pregovora s novim vlastima u Damasku, dok Moskva istovremeno redefiniše svoju stratešku ulogu u regionu.
Baze Hmejmim i Tartus, koje su bile ključne za ruske operacije od 2015. godine, sada se nalaze u središtu diplomatskih i strateških kalkulacija. Prema vojnom analitičaru Jakovu Kedmiju, značaj ovih baza za Rusiju više nije onakav kakav je bio u prošlosti.
Razvoj novih sistema naoružanja, poput hipersoničnih raketa Orešnik, omogućava Rusiji da projektuje svoju moć bez oslanjanja na stalne vojne objekte u Siriji.
Kedmi naglašava da su ove baze bile ključne za suprotstavljanje prisustvu NATO-a i SAD-a na Bliskom istoku, ali trenutne tehnološke prednosti Rusije čine njihovo prisustvo manje presudnim. Ipak, pitanje ostaje otvoreno – zadržati baze kao deo političkog uticaja ili se povući i usmeriti resurse na druge strateške oblasti?
Nakon svrgavanja Bašara el Asada, Moskva vodi pregovore sa novom sirijskom administracijom o sudbini baza Hmejmim i Tartus.
Prema francuskom listu Le Monde, ove baze služe ne samo za operacije u Siriji već i kao logističke tačke za aktivnosti u severnoj Africi, uključujući Libiju.
Rusija je, uz podršku maršala Halife Haftara, već uspostavila snažno prisustvo u Kirenaici i Fezanu, što ukazuje na širenje njene strategije na ceo region Sahela.
Ruski transportni avioni redovno rotiraju između Hmejmima i Bengazija, dok UAE pruža logističku podršku kroz bazu Al Khadim.
Postavlja se pitanje, da li Rusija prebacuje deo svoje vojne opreme iz Sirije u Libiju kao privremenu meru, ili planira dugoročnu redistribuciju svojih kapaciteta.
Bliskoistočne zemlje, uključujući Saudijsku Arabiju, Irak i Egipat, pažljivo prate ruske poteze. Prema Kedmiju, odnosi Rusije sa ovim zemljama ne zavise od prisustva u Siriji, već se temelje na bilateralnim interesima.
Moskva je usvojila uravnoteženiju politiku, odbijajući da sve svoje resurse koncentriše na Siriju, dok istovremeno širi uticaj u drugim delovima Bliskog istoka i severne Afrike.
Iako postoji interes Bliskog istoka za zadržavanje ruskih baza, odluka o njihovoj sudbini zavisiće od ruske procene šire geopolitičke slike. Sirija ostaje ključna tačka za Moskvu, ali novi prioriteti i tehnologije otvaraju mogućnosti za redefinisanje njenog prisustva.
Rusija je demonstrirala sposobnost prilagođavanja globalnim izazovima, koristeći svoje vojno prisustvo kao sredstvo političkog uticaja i sigurnosti. Kako se pregovori s Damaskom razvijaju, jasno je da Moskva neće doneti ishitrene odluke.
Njeno prisustvo u Siriji nije samo pitanje vojne strategije već i geopolitičke simbolike u sukobu sa zapadnim interesima.
Pitanje ostaje otvoreno- da li će Moskva ostati čvrsto ukorenjena u Siriji ili će se preusmeriti na druge strateške regione, ostavljajući baze kao simbol svoje moći i savezništva? Jedno je sigurno – Rusija nastavlja da diktira uslove, gradeći svoj uticaj na Bliskom istoku i šire.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
