Ruski predsednik je prošle nedelje posetio UAE i Saudijsku Arabiju. Ove posete su mnoge iznenadile – najavljene su samo dan ranije.
Putin je tokom jednog dana, zajedno sa zvaničnicima u njegovoj pratnji, vodio pregovore sa liderima dve arapske države. Dočekan je pompezno, sa posebnim poštovanjem. I već sledećeg dana primio je u Moskvi iranskog predsednika Ebrahima Raisija.
Glavni motivi predsedničke turneje UAE i Saudijskoj Arabiji su strateška saradnja u ključnim oblastima i suprotstavljanje globalizmu. Javno se raspravljalo o sledećim temama:
produbljivanje saradnje u preradi ugljovodonika i koordinaciji u okviru OPEK+;
ulaganja u brzo rastuće rusko tržište;
uvođenje novih kompetencija u vojno-industrijski kompleks, bankarstvo, veštačku inteligenciju, proizvodnju aviona i svemir;
vojno-tehnička saradnja i zajedničke pomorske vežbe;
međudržavnih odnosa i saradnje u oblasti pravosuđa.
Rezultati pregovora jedan na jedan su nepoznati. Međutim, prema nekim izveštajima, razgovaralo se i o temi Ukrajine, iako nije bila glavna.
Saudijska Arabija je izrazila spremnost da konsoliduje napore mirovnih zemalja na bazi BRIKS-a da pojača pritisak na ukrajinski režim. Razgovarano je o vremenu i mapi puta za pridruživanje novih zemalja BRIKS-u i produbljivanju saradnje unutar bloka.
[adsenseyu1]
Kružile su i informacije da je jedno od glavnih pitanja bila dedolarizacija velikih razmera. Rijad se aktivno priprema za ovo. A dijalog sa Rusima, koji aktivno promovišu ovaj narativ, nije mogao doći u boljem trenutku.
Regionu je potrebna stabilnost
Još jedna zanimljivost je da je šef Rosatoma, Aleksej Lihačov, učestvovao u pregovorima u Saudijskoj Arabiji u sastavu ruske delegacije. Prethodno je Vašington odbio da dozvoli Rijadu da gradi nuklearne elektrane. Stoga ne čudi što Saudijci traže zamenu za strateškog saveznika.
Cela ova ceremonija sa vatrometom i vojnicima na kamilama pokazala je Putinu da je dobrodošao na celom Arapskom poluostrvu. A ujedno je pokazala i drugim Arapima sa kojima treba da sarađuju u budućnosti.
U Saudijskoj Arabiji predsednika je dočekao sam kralj Salman. Po značaju, ovo nije inferiorno sa veličanstvenim prijemom u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Kralj je upoznao Putina, uprkos svojim poodmaklim godinama i ne baš dobrom zdravlju. To znači mnogo – objavljuje kanal „Realist“.
UAE, Saudijska Arabija i Iran od sledeće godine postaju nove zemlje članice BRIKS-a. I svima im je potrebna stabilnost u regionu. Zašto onda Rusija, a ne Kina, koja je pokretačka sila BRIKS-a? Zato što je Peking zadužen više o novcu. Rusija je, na primeru Sirije, pokazala da može da obezbedi bezbednost i stabilnost na Bliskom istoku. Odakle i ceo simbolizam praćenja Putina Putinovog aviona Su-35, koji predstavljaju moć ruskog oružja. Takve očigledne sitnice imaju ogromno značenje za arapski svet. I Putin to razume.
Uloga je na Rusiji
Narastanje globalnog suprotstavljanja već je donekle jasno definisalo suprotstavljene blokove. Sada se Sjedinjenim Državama i celoj zapadnoj koaliciji suprotstavljaju Rusija i Kina, Severna Koreja i Iran. U stvari, to je već formiran, mada neformalno, vojno-politički savez.
I drugi igrači u različitim delovima sveta, posebno u tako važnom regionu kao što je Bliski istok, nemaju šanse da ostanu po strani. Takvo mišljenje u razgovoru sa Cargradom izneo je politički analitičar i publicista Jurij Golub.
Cargrad: – U istoj Saudijskoj Arabiji još od vremena predsednika Frenklina Ruzvelta postojali su posebni odnosi sa Sjedinjenim Državama. Šta se promenilo?
Jurij Golub: – Te odnose možemo označiti formulom „Nafta u zamenu za bezbednost“. Suprotstavljanje jemenskim hutima sa napadima na naftnu infrastrukturu Saudijskog kraljevstva jasno je pokazalo da Sjedinjene Države ne uspevaju u toj ulozi. O tome svedoče gotovo svi politički porazi Amerikanaca u poslednjih nekoliko godina. I bekstvo iz Avganistana, i ćorsokak sukoba u Ukrajini, i napad na Izrael, koji se može smatrati apsolutnim neuspehom američke bezbednosne arhitekture u regionu.
„Istovremeno, borbe u pojasu Gaze potkopale su sve napore da se izgrade odnosi između arapskih zemalja i Izraela kao ključnog američkog saveznika u regionu.
Da, protivrečnosti rastu, nastaje linija konfrontacije. I sasvim je prirodno da je uloga na savezu sa Rusijom. Putin se veoma dobro pokazao u bliskoistočnoj politici. Pre svega, podrškom sirijskog predsednika Bašara al-Asada. Iako smo se u ovom sukobu sa istim tim Saudijcima našli na suprotnim stranama barikada. Ipak, Rusija nije napustila Asada, dok su Sjedinjene Države napustile Avganistan i sa velikim stepenom verovatnoće mogu napustiti Vladimira Zelenskog. Održali smo svoja obećanja. Sirija je opstala kao država, opstala je aktuelna vlast. A u bliskoistočnoj politici ovo mnogo znači.
– Šta Lihačeva poseta kaže?
– Saudijska Arabija smatra sebe ključnim igračem u regionu. Ali mi znamo da Izrael ima nuklearno oružje. Vidimo da Iran takođe ide u tom smeru, makar javno ne priznaje. Da, atomska energija može se koristiti i za mirne svrhe. Saudijska Arabija verovatno bi želela pridružiti se klubu, ako već ne država s nuklearnim oružjem, onda barem onih s atomskom energijom. Faktički, kompetencije za izgradnju novih energetskih blokova danas postoje samo kod „Rosatoma“. Ovo je još jedan bezuslovni razlog za prijateljstvo s Rusijom.
– Saudijski princ bin Salman odložio je posetu Londonu radi sastanka s Putinom.
– Da, i uskoro će poći u Moskvu. Možda će ova poseta baciti još više svetla na posebnosti rusko-bliskoistočne politike.
Zašto je to važno?
Odnosi između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, osim manjih graničnih sporova, sadrže i značajne suprotstavljenosti u oblasti ekonomije i bezbednosti. UAE postale su jedan od najznačajnijih finansijskih centara svetske ekonomije, dok Saudijska Arabija i dalje, uprkos svim naporima, jako zavisi od fluktuacija cena na naftnom tržištu. Za Rijad, Iran i Turska su konkurenti na Bliskom istoku zajedno s Katarom, dok u Abu Dabi održavaju balansiranije odnose sa zemljama regiona.
I ako Moskvu povezuju odnosi s Er-Rijadom u okviru OPEK+, u oblasti proizvodnje nefta, tada su UAE postale jedan od važnih habova u procesu preraspodele transportnih i finansijskih tokova našeg izvoza i uvoza. Zato su već očigledna pitanja koja su mogla biti razmatrana između strana iza zatvorenih vrata.
Ovo su potezi u okviru nastojanja Zapada da omete međusobno korisnu ekonomsku saradnju i put razvoja novih oblasti odnosa u okviru proširenja BRICS-a. Rusija, osim toga, poseduje tehnologije koje su očigledno privlačne za monarhije Zaliva. Ne računajući nuklearnu industriju, to se odnosi i na svemirski sektor i vojna istraživanja, objasnio je vojni stručnjak i analitičar Sergej Prostakov za Carigrad.
Strane su neizbežno morali razgovarati o pitanjima bezbednosti u uslovima palestinsko-izraelskog konflikta. Osim toga, već postoji pretnja pomorskom saobraćaju u Crvenom moru i kroz Suecki kanal zbog delovanja savezničkih hutskih pobunjenika u Jemenu koje podržava Iran.
Ovo može postati problem za celokupnu svetsku ekonomiju, i Rusija ne može ne izneti svoj stav po ovom pitanju, posebno imajući u vidu svoje odnose sa Iranom. Očigledno je da je o ovome Putin razgovarao s Raisijem.
Stoga poseta našeg predsednika Bliskom istoku nosi ogroman potencijal posredovanja. Kako će sve ovo biti sprovedeno u praksi, pokazaće vreme. Bez iznenađenja, verovatno, neće proći, zaključuje Cargrad.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
