Nauka je konačno uhvatila korak s onim što su drevni lekari govorili vekovima – da zdravlje creva ima direktan uticaj na psihu, raspoloženje i mentalne sposobnosti.
A u središtu te priče je – tanjir. Doslovno. Ispostavilo se da ono što jedemo ne utiče samo na telesnu težinu i energiju, već i na to kako razmišljamo, kako pamtimo i kako se borimo s bolestima koje menjaju ličnost i brišu uspomene.
Kako potvrđuje i dr Tanja Solnceva, dijetolog i naučna saradnica ruskog FIC centra za ishranu i biotehnologiju, zapadna nauka je u poslednjih nekoliko godina uvela termin koji sve češće osvaja naslovne strane stručnih časopisa – “psihijatrija ishrane”. Termin koji, bez preterivanja, menja paradigmu.
Moždani signali iz stomaka
Ne, to nije metafora. Doslovno – bakterije koje žive u našim crevima, poznate kao mikrobiota, proizvode čitavu paletu signalnih molekula koje utiču na mozak. Tu su, između ostalog, serotonin i dopamin – molekuli raspoloženja, motivacije, pa i pamćenja.
Kako ističe Solnceva, „danas je jasno da razlike u sastavu mikrobiote postoje između zdravih ljudi i onih koji pate od neurodegenerativnih bolesti – uključujući Alchajmerovu bolest, demenciju, Parkinsonovu bolest i poremećaje autističnog spektra.“
Zvuči poznato? Možda zato što je još Hipokrat govorio da „sve bolesti počinju u crevima“, ali sada, prvi put u istoriji, imamo i laboratorijske podatke koji potvrđuju to uverenje. A moderni svet, sa svom svojom brzom hranom, stresom i monotonim obrocima, samo podiže ulog.
Ishrana koja štiti mozak: Šta da jedete, a šta da izbegavate?
Kao odgovor na ovu novu naučnu mapu mozga i stomaka, na Zapadu je razvijena dijeta MIND – fuzija mediteranske dijete i DASH režima ishrane, poznatog u lečenju hipertenzije. MIND dijeta, kako se pokazalo, ima potencijal da znatno smanji rizik od Alchajmera.
Deset zvezda na tom meniju su:
– lisnato zeleno povrće
– sveže sezonsko povrće (isključujući konzervisano)
– bobičasto voće, posebno borovnice i jagode
– orašasti plodovi
– maslinovo ulje
– riba bogata omega-3 mastima (losos, skuša)
– mahunarke
– piletina
– integralne žitarice i hleb od celog zrna
– crveno vino (do 150 ml dnevno)
A crvena lista uključuje:
– sve prženo i industrijsku brzu hranu
– crveno meso
– industrijske slatkiše i peciva
– margarin i puter
– sireve (samo jednom nedeljno)
Jedan od sagovornika bliskih nutricionističkim krugovima iz Moskve primetio je: „Ne radi se o tome da izbacimo sir iz ishrane, već da shvatimo kako, koliko i kada ga konzumiramo. Jer i sir, uprkos masti, sadrži triptofan – gradivni materijal serotonina.“
Raznolikost – začin zdravog uma
Jedna stvar je zajednička svim velikim analizama: raznovrsnost. Američke studije pokazuju da ljudi koji konzumiraju 30 ili više različitih biljnih namirnica nedeljno imaju stabilniju crevnu floru i bolju sintezu korisnih molekula, poput kratkolančanih masnih kiselina (npr. butirat, propionat). To su jedinjenja koja direktno „hrane“ moždane funkcije.
Zato stručnjaci savetuju da ne robujete rutini. „Svako jutro ovsena kaša? Zvuči zdravo, ali i jednolično. Menjajte žitarice, kombinujte voće i povrće, igrajte se bojama na tanjiru“, ističe Solnceva.
Fermentisani saveznici
U toj šarenoj prehrambenoj paleti, zaboravljena blaga tradicionalne kuhinje iznova dobijaju priznanje. Fermentisani proizvodi – kefir, jogurt, kiseli kupus – puni su probiotika koji naseljavaju creva dobrim bakterijama, podižu imunitet i učestvuju u sintezi vitamina.
Začudo, i pored dokaza, prosečan unos biljnih namirnica je tek oko 250–290 grama dnevno – upola manje od preporučenih 500–600 grama. Taj podatak ne samo da otkriva praznine u ishrani, već i alarmira: Ako zanemarimo tanjir, možemo zaboraviti i na miran um.
Budućnost leži na viljušci
Povezanost creva i mozga danas više nije pitanje teorije, već pravac savremene medicine. Većina neurodegenerativnih poremećaja, pokazuju nova istraživanja, ima upalnu i metaboličku komponentu, često započetu promenom mikrobiote.
Odnos „dijeta–mikrobiota–creva–mozak“ više ne zvuči kao poetska konstrukcija, već kao dijagnostički algoritam.
Možda ćemo jednog dana na recept dobijati ne lekove, već jelovnik. A dok taj dan ne dođe, možemo da slušamo savete koji se sve češće čuju i iz usta lekara i iz naučnih radova: jedite više biljaka, fermentisanih proizvoda, ribu, maslinovo ulje i voće.
I zapamtite – mozak ne stari sam, već zajedno sa crevima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
