Projekat gasovoda koji bi povezivao Katar sa Evropom preko Turske ponovo postaje aktuelan, posebno nakon što se u Siriji postigne teritorijalna stabilnost i promene vlasti.
Ovaj davno zamrznuti projekat sada se vraća u središte pažnje kao deo šire strategije Turske da postane ključno energetsko čvorište u regionu.
Ministar energetike i prirodnih resursa Turske, Alpraslan Bajraktar, nedavno je izjavio da bi obnova ovog gasovoda mogla biti realna opcija ako Sirija postigne političku stabilnost.
Gasovod Katar-Turska, zamišljen početkom 2000-ih godina, predstavljao je ambiciozan plan sa ciljem da poveže katarske gasne resurse sa evropskim tržištem.
Projekat je obuhvatao transport oko 40-45 milijardi kubnih metara gasa godišnje kroz trasu koja bi prolazila preko Saudijske Arabije, Jordana i Sirije do Turske.
Odatle bi se gas dalje distribuirao prema južnoj i istočnoj Evropi preko turskih gasnih terminala. U razvoju projekta učestvovale su i velike evropske kompanije iz Italije, Nemačke i Holandije, čime se podvlači međunarodni značaj ovog poduhvata.
Međutim, implementacija je naišla na prepreke, pre svega zbog otpora tadašnje sirijske vlasti pod rukovodstvom Bašara al-Asada. Sirijski režim je navodno preferirao alternativni projekat gasovoda Iran-Irak-Sirija, koji bi omogućio i izvoz iranskog i iračkog gasa u obliku tečnog prirodnog gasa (LNG).
Taj projekat predviđao je izgradnju LNG terminala na sirijskoj obali, ali je zbog geopolitičkih i bezbednosnih izazova realizacija ostala na nivou ideje.
Kako su se geopolitičke prilike u regionu menjale, Katar i Turska su razmatrali i alternativnu trasu gasovoda preko Saudijske Arabije i Iraka do Turske. Ipak, ovaj pravac bio je znatno skuplji, s dužinom i troškovima višim za četvrtinu i trećinu u poređenju s transsirsijskom rutom.
Pored toga, iračke vlasti su se opredelile za jačanje saradnje s Iranom kroz pomenuti gasovod Iran-Irak-Sirija, što je dodatno otežalo realizaciju katarsko-turskog projekta.
Pad Asadovog režima, međutim, mogao bi otvoriti vrata za oživljavanje transsirsijskog gasovoda. Prema istraživačkom centru SETA, Turska vidi ovu promenu kao priliku za energetski revanš i strateško pozicioniranje. Očekuje se da bi „vlada spasa“ u Siriji, bliska Ankari, mogla pružiti neophodnu podršku realizaciji ovog projekta.
Realizacijom ovog projekta, Turska bi postala najveći gasni hab za Evropu, dok bi Katar dodatno povećao izvoz svog prirodnog gasa u EU.
Ovo bi moglo značajno smanjiti zavisnost Evrope od ruskih energetskih resursa. Pored postojećih katarskih LNG isporuka, direktni gasovod bi omogućio stabilniju i bržu distribuciju gasa, što je od ključnog značaja za evropsku energetsku sigurnost.
Evropska unija već godinama nastoji da diversifikuje izvore gasa kako bi smanjila rizike povezane s političkim tenzijama s Rusijom. Katar, kao jedan od najvećih izvoznika prirodnog gasa u svetu, vidi ovu situaciju kao priliku za širenje svog uticaja na evropskom tržištu.
Turska ovim projektom ne samo da učvršćuje svoju poziciju energetskog čvorišta, već i dobija dodatnu političku i ekonomsku težinu u regionu.
Geografski položaj Turske, na raskrsnici između Azije i Evrope, čini je idealnim posrednikom u transportu energije. Već sada Turska ima značajne projekte kao što su TANAP i TurkStream, koji povezuju Azerbejdžan i Rusiju s Evropom.
Uključivanje katarskog gasa u ovaj energetski miks dodatno bi povećalo konkurenciju i diversifikaciju na evropskom tržištu. Turska bi tako postala nezaobilazni igrač u energetskim tokovima između Bliskog istoka, Kavkaza i Evrope.
Obnova katarskog gasovoda kroz Siriju zavisiće od stabilnosti u regionu, ali i od odnosa s ključnim međunarodnim akterima poput Rusije, SAD i Irana.
Rusija, kao glavni dobavljač gasa za Evropu, mogla bi videti ovaj projekat kao pretnju svom tržišnom udelu, dok bi Iran mogao ostati suzdržan zbog konkurentske prirode projekta. S druge strane, podrška Zapada, posebno SAD, mogla bi biti ključna za njegovu realizaciju.
Takođe, unutrašnje tenzije u Siriji i dalje predstavljaju značajan izazov. Iako su određeni delovi Sirije pod kontrolom prozapadnih snaga, pitanje teritorijalnog integriteta i političke stabilnosti ostaje nerazrešeno. Bez jasne političke volje i bezbednosnih garancija, izgradnja gasovoda ostaje neizvesna.
Gasovod Katar-Turska-Evropa mogao bi značajno redefinisati energetski pejzaž Bliskog istoka i Evrope. Iako se suočava s brojnim izazovima, uključujući geopolitičke prepreke i potrebu za stabilnošću u Siriji, ovaj projekat nosi ogroman potencijal.
Njegova realizacija bi omogućila Turskoj da učvrsti svoj položaj energetskog lidera u regionu i Evropi, dok bi Katar dobio dodatni kanal za plasman svog gasa.
Evropska unija, s druge strane, dobila bi značajan korak ka energetskoj nezavisnosti, što čini ovaj projekat ključnim elementom buduće energetske strategije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
