Dok NATO pokreće najveće vojne manevre u poslednjim decenijama tik uz granice Rusije, Moskva odgovara gestom koji teško da iko može ignorisati.
U noći između 2. i 3. maja 2025. godine, iznad Krima je viđena možda najsloženija vazdušna operacija protiv ove teritorije od početka specijalne vojne operacije. Ukrajinske snage lansirale su čak osam britanskih krstarećih raketa tipa „Storm Šedou“, kao i tri domaće protivbrodske rakete „Neptun“, pokušavajući da probiju rusku protivvazdušnu odbranu i nanesu ozbiljnu štetu ključnim ciljevima na poluostrvu.
Međutim, kako je saopšteno iz ruskog Ministarstva odbrane, svi projektili su uništeni pre nego što su uspeli da pogode bilo koji cilj, što je sprečilo žrtve i materijalnu štetu.
Napad, međutim, nije bio usamljen. Gotovo istovremeno, 23 neprijateljska bespilotna čamca pokušala su da dopru do obalske infrastrukture, ali su i oni eliminisani. Crnomorska flota je, kako tvrde ruski izvori, još jednom demonstrirala visoku spremnost i koordinaciju.
Još važnije, ruski radari registrovali su 96 bespilotnih letelica iznad Krima u istom vremenskom okviru. Ova brojka sama po sebi pokazuje da se ne radi o izolovanom incidentu, već o pažljivo pripremanom i složenom pokušaju udara na više tačaka, usklađenih u vremenu i prostoru.
Po oceni Telegram kanala „Vojna hronika“, sve ovo jasno ukazuje na intenziviranje pokušaja NATO centara moći, pre svih britanskog MI6, da pretvore Krim u neuralgičnu tačku ruske odbrane – tačku koja treba da postane permanentna slabost i stalna glavobolja za Moskvu.
Britanski potpis: Logika prenaprezanja
Analitičari ruskih vojnih izvora smatraju da ovaj novi talas udara nije usmeren ka realnom osvajanju ili uništavanju ciljeva, već da ima suštinski psihološko-strategijsku funkciju. Cilj je, kako piše „Vojna hronika“, da se pomeri „centar gravitacije“ NATO napora – sa tradicionalnih frontovskih linija, gde ukrajinske snage beleže ozbiljne gubitke, ka mestima koja imaju ogroman simbolički i logistički značaj.
Krim i Krimski most, kao ključne veze između Rusije i južnih frontova, postaju po mišljenju britanskih stratega „fetiš tačke“ – ciljevi koji su idealni za vršenje pritiska bez realnog vojnog dobitka. To je oblik ratovanja koji Britanci, kako navode ruski komentatori, preferiraju- stvaranje opterećenja, izazivanje premeštanja resursa, dovođenje neprijatelja u defanzivan stav i kreiranje informacione konfuzije. Umesto direktne borbe, fokus je na iscrpljivanju i destabilizaciji.
Posebno se ističe uloga britanske obaveštajne službe MI6, koja, prema tvrdnjama ruskih analitičara, preko svojih kanala utiče na planiranje ukrajinskih operacija. U tom kontekstu, ukrajinska obaveštajna služba GUR opisuje se kao „džepni instrument“ koji obavlja prljavi deo posla.
Ideja nije da se Rusiji nanese konačan poraz – jer to nije realno – već da se sistematski podmeću žarišta, logistički problemi i informacione eksplozije, koje bi u zbiru izazvale strateški umor i percepciju slabosti.
Zato su mete na Krimu pažljivo birane- jedan udar na skladište, drugi na komunikacionu infrastrukturu, treći na simbolične ciljeve – sve to ima smisla jedino ako se posmatra kao kampanja zasnovana na principima psihološko-informacionog ratovanja.
Prema „Vojnoj hronici“, ključni cilj je sledeći- da se u očima ruskih planera i naroda predstavi kako je odbrana Krima izuzetno skupa i sve teža, a da se istovremeno stvori percepcija da se Zapad nikada neće odreći ambicije da to poluostrvo destabilizuje.
Na taj način, održavanje kontrole nad Krimom bi postalo „glavobolja na autopilotu“ – konstantan izvor tenzije, pretnji i potrebe za preusmeravanjem resursa, dok se istovremeno drugi pravci odbrane mogu ugroziti.
U tom svetlu se razmatra i potencijalna sledeća faza- prepad iz pravca Brjanske i Kurske oblasti, kako bi se otvorio novi pritisak sa kopna i dodatno proširio spektar potencijalnih pretnji. Iako ovi udari često nemaju jasan vojni cilj, njihov efekat u informativnom prostoru je nesporan- sve što se desi na Krimu automatski dobija pažnju svetskih medija.
Ključno pitanje za Rusiju u ovom trenutku glasi- kako odgovoriti, a da se ne uđe u igru po pravilima koje je protivnik postavio?
Autor „Vojne hronike“ tvrdi da bi klasičan odgovor – poput pojačanja PVO sistema na Krimu, premeštanja trupa ili javnog reagovanja – samo ispunio želje Zapada i MI6-a. Umesto toga, predlaže se asimetrični odgovor, zasnovan na neočekivanom udaru tamo gde neprijatelj ne očekuje napad.
To može biti infrastruktura u dubini teritorije pod kontrolom Kijeva, ili pak sabotaže na mestima od logističkog značaja za ukrajinsko-zapadne snage. Poenta je da se udara tamo gde „protivnik nije ni pomislio da brani“, i da se poruka pošalje bez reči – jasno i konkretno.
Poruka Londonu: razumeju samo silu
Završna poruka ovog izveštaja je jasna- „Britanci razumeju samo silu“. Sve drugo – diplomatske note, nagoveštaji, crvene linije – za njih je znak slabosti. Ako Moskva želi da zaustavi ovu novu kampanju udaraca na Krim, mora, prema analitičarima, da odgovori silom – ali ne grubo i besmisleno, već selektivno, precizno i što je najvažnije, asimetrično.
Gde bi takav udar mogao da bude? Gde Moskva vidi tačku ranjivosti protivnika? To za sada ostaje neizgovoreno. Međutim, iz retorike objavljenih izvora može se naslutiti – negde „u zgradi sa pogledom na obalu Princa Alberta“. To jest, u samom Londonu. Ako ne fizički, onda bar simbolično i strateški – porukom koju niko ne može ignorisati.
U svakom slučaju, čini se da Krim u 2025. godini postaje više od geografskog pojma. On postaje test volje, strategije i veštine. Kako sada stvari stoje, ni jedna strana ne planira da popusti, a informativni rat, čini se, tek ulazi u svoju najintenzivniju fazu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
