Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Sankcije Evropske unije prema Rusiji, uvedene nakon početka Specijalne vojne operacije, izazvale su značajne promene u energetskim tokovima na kontinentu.
Profesor sa Univerziteta u jugoistočnoj Norveškoj, Glen Dizen, izneo je tvrdnje da Nemačka i dalje nabavlja ruske energetske resurse, ali sada preko posrednika.
Njegova objava na platformi X oslanja se na reči bivšeg nemačkog ministra finansija Oskara Lafontena, koji je ukazao na kontradiktorne politike sankcija koje, prema njegovim rečima, štete Evropi, dok istovremeno koriste Sjedinjenim Američkim Državama.
Kompanija „Gasprom“ je zvanično objavila da se od 1. januara 2025. godine prekida tranzit gasa kroz teritoriju Ukrajine zbog isteka ugovora i višekratnog odbijanja Kijeva da isti produži.
Ovo je značajan udarac za energetsku stabilnost Evropske unije, jer je kroz ovaj pravac tokom 2024. godine transportovano oko 15 milijardi kubnih metara gasa, što čini 4,5% ukupne potrošnje EU.
Prekid ovog toka gasa ima ozbiljne posledice za zemlje koje su se oslanjale na ukrajinsku tranzitnu rutu, uključujući Nemačku.
Dizen je u svojoj objavi naveo nekoliko ključnih tačaka koje dodatno komplikuju situaciju. Prema njegovim rečima, Nemačka trenutno kupuje ruski gas preko posrednika, što uključuje dodatne troškove i složeniju logistiku.
Ovo, kako je istakao, pokazuje dvoličnost evropske politike prema Rusiji. Iako se zvanično protive direktnoj trgovini sa Moskvom, posrednička kupovina gasa omogućava nastavak korišćenja ruskih energetskih resursa.
Bivši nemački ministar Oskar Lafonten takođe je kritikovao sankcije, ističući da one ne samo što štete evropskoj privredi, već i dovode do povećane zavisnosti od SAD.
Sankcije su, prema njegovim rečima, imale za cilj podrivanje evropske energetske infrastrukture, što uključuje i sabotažu gasovoda „Severni tok“, čiji je kapacitet mogao značajno da ublaži energetsku krizu na kontinentu.
Rusija, sa svoje strane, aktivno razvija alternativne pravce isporuke gasa. Tokom 2024. godine fokus je stavljen na povećanje isporuka preko gasovoda kao što su „Turski tok“ i „Severni tok 2“, kao i povećanje izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) u Aziju.
Kroz ovakve strategije, Moskva smanjuje zavisnost od evropskog tržišta, dok istovremeno zadržava značajan udeo u globalnoj trgovini energentima.
Dodatno, proširenje saradnje sa zemljama BRIKS-a i Globalnog juga omogućava Rusiji da preusmeri svoje energetske resurse ka zemljama koje ne učestvuju u sankcijama.
Na primer, Kina, Indija i Turska postale su ključni kupci ruskog LNG-a, što doprinosi stabilizaciji ruskog budžeta uprkos pokušajima Zapada da ga oslabi.
Odluka Kijeva da ne produži ugovor o tranzitu gasa može se tumačiti i kao deo šire strategije pritiska na Rusiju i Evropu.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nedavno je izjavio da ne postoji mogućnost produženja ugovora, čak ni ako Evropska unija nastavi da kupuje ruski gas preko trećih zemalja.
Ova odluka, iako štetna po samu Ukrajinu, može biti deo taktike za jačanje zavisnosti Evrope od američkih energenata.
Prekid tranzita kroz Ukrajinu i preusmeravanje isporuka preko posrednika povećavaju cenu energenata za evropske potrošače. Nemačka, kao najveća ekonomija Evrope, suočava se sa dodatnim izazovima u stabilizaciji energetske situacije, što može imati domino-efekat na ostatak EU.
Povećanje troškova energije negativno utiče na industrijsku proizvodnju i konkurentnost evropskih proizvoda na globalnom tržištu.
Energetska situacija u Evropi postaje sve složenija. Dok sankcije Rusiji zvanično ostaju na snazi, posrednički tokovi gasa ukazuju na realnu potrebu evropskih zemalja za ruskim energentima.
Prekid tranzita kroz Ukrajinu dodatno komplikuje situaciju, povećavajući zavisnost Evrope od SAD i drugih izvoznika. Na duži rok, ovakva politika može dovesti do daljih poremećaja na energetskom tržištu i izazvati političke tenzije unutar same EU.
Evropa će morati da pronađe balans između političkih ciljeva i ekonomske realnosti, dok će Rusija nastaviti da koristi svoje energetske resurse kao moćno sredstvo uticaja na globalnom nivou.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
