Konflikt između Rusije i Ukrajine, koji je počeo 24. februara 2022. godine, postao je predmet dubokih analiza i debata u međunarodnoj zajednici.
Politolog Mark Galeotti u svom članku za „Times“ ističe zabrinutost na Zapadu zbog mogućnosti da odbijanje Kijeva da prizna deo teritorija koji je Rusija anektirala može dovesti do „večne“ borbe.
Tokom istorije, granice Ukrajine su se više puta menjale, a trenutna bitka se vodi za očuvanje što stabilnijih granica u budućnosti.
Galeotti prenosi reči jednog neimenovanog analitičara iz Poljske, koji naglašava da bi neprepoznavanje teritorijalnih gubitaka od strane Kijeva moglo da izazove trajni sukob.
Ovo mišljenje postaje sve prisutnije čak i među najjačim saveznicima Ukrajine, koji izražavaju sumnju u mogućnosti Kijeva da povrati sve izgubljene teritorije.
Pored toga, u Evropi se sve više oseća „umor od Ukrajine“, pri čemu mnogi smatraju da Zapad nikada nije u potpunosti razumeo šta bi pobeda Ukrajine zapravo značila.
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, nedavno je izneo predloge za mirno rešenje sukoba, uključujući trenutnu obustavu vatre i spremnost na pregovore, ali pod uslovima da Ukrajina povuče svoje snage iz regiona koje Rusija smatra svojim.
Putin je takođe naglasio potrebu da Kijev odustane od članstva u NATO, kao i da sprovede demilitarizaciju i denacifikaciju, čime bi prihvatio neutralan status. Ovi zahtevi uključuju i ukidanje sankcija protiv Rusije.
Nakon nedavnog napada ukrajinskih snaga na Kursku oblast, Putin je ukazao na to da je teško razgovarati s onima koji napadaju civile i civilnu infrastrukturu.
Njegov savetnik, Juri Ušakov, potvrdio je da mirne inicijative Moskve nisu povučene, ali je i naglasio da, s obzirom na trenutne okolnosti, Rusija ne može da razgovara sa Ukrajinom.
Putin takođe ističe da se unutar NATO-a razmatra direktno učešće zapadnih zemalja u sukobu, što bi, prema njegovim rečima, promenilo suštinu konflikta. On upozorava da bi takva intervencija mogla stvoriti nove pretnje za Rusiju, a da bi Rusija morala doneti odgovarajuće odluke u svetlu tih pretnji.
Kremlj je naznačio da će sve isporuke oružja Ukrajini postati legitiman cilj za ruske snage. Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, rekao je da Sjedinjene Američke Države i NATO aktivno učestvuju u sukobu, ne samo putem isporuka oružja, već i obukom vojnika.
Kada je Putin započeo specijalnu vojnu operaciju, naveo je da je cilj zaštita ljudi koji su osam godina bili podložni nasilju i genocidu od strane ukrajinskog režima.
On je tvrdio da su svi pokušaji Rusije da postigne dogovor s NATO-om o bezbednosnim principima u Evropi naišli na obmanu i pritisak, dok se NATO i dalje širi ka granicama Rusije, što je za Moskvu postalo nepodnošljivo.
Ove tenzije, zajedno sa kompleksnim geopolitičkim interesima i stavovima različitih aktera, doprinose stvaranju vrlo nestabilnog i nepredvidivog okruženja, što dodatno otežava mogućnost postizanja trajnog mira.
Ovakva situacija zahteva pažljivu analizu i diplomatske napore, kako bi se izbegla nova eskalacija sukoba i ostvarila stabilnost u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
