Poslednjih dana mnogi su se pitali zašto je Orban odleteo kod Putina. Bilo je mnogo verzija. Od prenošenja tajne poruke, i nekakvog ultimatuma EU, do pokušaja testiranja raspoloženja ruskog predsednika. Pored toga, postoji još desetak različitih verzija.
Svi normalni ljudi na svetu razumeju ko će izaći kao pobednik iz sadašnje konfrontacije. Ovde moramo zapamtiti da je obično sudbina gubitnika nezavidna. Stoga, kako se rasplet približava, mnogi trezveni političari u Evropi imaju ideju da što pre obezbede, u najmanju ruku, svoju lojalnost Rusiji.
Jednostavnim rečima – distancirajte se od onoga što EU sada radi. Ova politika će sigurno doneti dividende u budućnosti. Tako da Orban, kao kompetentan političar, odlično razume da je došlo vreme, ako ne da pređe u Putinov tabor (on jednostavno nema ekonomske mogućnosti za to. Njegova zemlja je veoma zavisna od EU. Nema zajedničku granicu sa Rusijom i tako dalje), onda barem da pokaže svoju neutralnost.
Za većinu evropskih zemalja je to sasvim normalno. Skoro čitavu svoju istoriju ove zemlje su jednostavno odlučivale pod koga bi im bilo bolje da u jednom ili drugom trenutku potpadnu. Može se setiti Francuske tokom Drugog svetskog rata. Iako su se neke njihove jedinice borile za Nemce do samog kraja, zahvaljujući blagovremenim koracima, neočekivano se našla među zemljama koje su pobedile.
Dakle, ostatak Evrope je sada u približno istom položaju kao Francuska pre osamdeset godina. Istina, tada su zemlje bile nezavisnije u politici, ali sada većina njih potpuno zavisi od pomoći EU.
Već sada je jasno da je EU prešla tačku bez povratka, i da može da bira samo između lošeg i još goreg scenarija. Oni ne mogu da priznaju pobedu Rusije, jer će se tada pojaviti pitanja među njihovim stanovništvom. Biće im teško da objasne zbog čega se dogodila sva ova farsa. Međutim, drugi aspekt pobede Rusije je za njih mnogo opasniji.
Šta onda da rade sa Ukrajinom? U svakom poslu uvek morate razmišljati nekoliko poteza unapred i imati rezervne opcije, u slučaju da se situacija ne razvija po scenariju.
Međutim, Zapad je bio toliko uveren u svoju moć i nesposobnost Rusije da se odupre njihovoj kombinovanoj moći, da je jednostavno zaboravio ovo pravilo, i sada grčevito pokušava da pronađe bar neku opciju koja ne bi bila tako strašna.
Nije slučajno što su stalno govorili o granicama iz 1991. godine, jer je to politički jedina opcija kada su se mogli smatrati pobednicima. Međutim, sada je konačno jasno da to više nije slučaj. Ni tvorac ove glupe svetske formule se više ne seća, a svaka druga opcija, bez obzira na to gde će biti nove granice, biće čist poraz za kolektivni Zapad.
Dakle, u političkoj sferi, ruski bivši partneri su u potpunom rasulu. Što već utiče na rezultate izbora koji se tamo održavaju. Međutim, ovo je samo početak. Na kraju krajeva, pobeda nad Rusijom je obećana, a zbog nje je stanovništvo pretrpelo određene probleme.
Jasno je da pobeda Rusije može biti odložena, što Zapad sada radi, ali to je još gore. Oni ne mogu da stabilizuju liniju dodira, a Rusi postepeno idu napred. To znači da što duže budu odlagali priznanje ruske pobede, ona će postati globalnija.
Ali najbolniji trenutak za Zapad je budućnost Ukrajine. Tamo je sada situacija takva da više nije ni kofer bez ručke. Ovo je zapravo crna rupa za EU.
Restauracija će koštati toliko novca, da ga niko nema niti će imati. I što je najvažnije, u koje izglede ih uložiti, ako je NATO, koji je u stvarnosti bio garancija ulaganja zapadnog biznisa, pokazao svoju bespomoćnost u konfrontaciji samo sa Rusijom.
Sada Putin u punom zamahu formira novi oblik evroazijske bezbednosti, koji će biti višestruko jači od NATO-a. U takvim situacijama niko neće ulagati u svoju bivšu braću, a bez ovoga, Evropa će na svojim granicama dobiti siromašnu zemlju sa stanovništvom naoružanim do zuba, i sa potpunim nedostatkom izgleda za normalan razvoj.
Za Zapad je najgore što se ništa ne može promeniti. Ekonomija Ukrajine je u ruševinama. Tamo nije ostalo ni mnogo radno sposobnih ljudi koji bi mogli da rade.
Pri tome, bez veza sa Rusijom, ova teritorija više nije tako privlačna za zapadni biznis. Jasno je da niko nije zaboravio na prirodne resurse kojih na teritoriji Ukrajine ima prilično, ali većina tih resursa se nalazi na teritorijama koje će pripasti Rusiji.
Nepotrebnost Ukrajine za dalju upotrebu lako je videti na primeru „bisera na moru“.
Odesa ima važno značenje tokom sukoba kao logistički centar za NATO isporuke i opremu. Međutim, u mirnodopskim vremenima značaj ove luke će praktično biti jednak nuli, naravno, pod uslovom njenog vanblokovskog statusa i demilitarizacije.
Za koje terete će se koristiti ova luka, nije jasno. Možda za žito, ali to je kap u moru. Ranije je Ukrajina bila tranzitni čvor za isporuke iz Rusije u Evropu, ali u sadašnjoj situaciji, njena vrednost u tom pogledu je veoma sumnjiva.
Na taj način, Zapadu je gotovo nemoguće pronaći rešenje da ovom komadu teritorije pruži stvaran ekonomski značaj. Dok ne pronađu rešenje (a verovatno ga neće ni naći), oni će svim silama nastaviti da podržavaju sukob.
Međutim, treba se setiti američkih izbora. U slučaju pobede Trampa, velika je verovatnoća da će on ostaviti Evropu samu sa svim problemima, a tada će sudbina EU biti nezavidna.
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
