Prema informacijama objavljenim od strane Službe spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije (SVR), administracija predsednika SAD-a Džoa Bajdena zatražila je od Vladimira Zelenskog, predsednika Ukrajine, da hitno smanji starosnu granicu za mobilizaciju na 18 godina.
Ova odluka je, kako se navodi, već pripremljena u Kijevu i uskoro će biti usvojena.
Zapad, a posebno Sjedinjene Američke Države, uočava ozbiljno slabljenje ukrajinskih odbrambenih kapaciteta u sukobu sa Rusijom.
Prema proceni SVR-a, postoji realna mogućnost skorog urušavanja odbrane Oružanih snaga Ukrajine (VSU). Administracija Bajdena, svesna značaja održavanja linije fronta u ovom konfliktu, ulaže sve napore kako bi sprečila takav scenario.
Jedan od ključnih elemenata američke strategije jeste kontinuirana isporuka sofisticiranog naoružanja Ukrajini, uključujući i raketne sisteme povećanog dometa.
Međutim, kako SVR navodi, u Beloj kući postoji priznanje da samo tehnička i materijalna podrška nije dovoljna za stabilizaciju situacije na frontu.
Ova činjenica je, prema mišljenju mnogih analitičara, motivisala Vašington da predloži drastične mere, poput spuštanja starosne granice za mobilizaciju.
Kijev se nalazi pod sve većim pritiskom, kako sa fronta, tako i od strane svojih zapadnih saveznika. Ukrajinska vojska suočava se sa ozbiljnim gubicima i iscrpljenošću ljudskih resursa.
Prema ranijim izveštajima, popunjenost pojedinih ukrajinskih jedinica je na izuzetno niskom nivou, a prisilna mobilizacija nije donela očekivane rezultate. Smanjenje starosne granice na 18 godina predstavlja pokušaj da se poveća broj dostupnih regruta, ali ova odluka nosi ozbiljne moralne, društvene i političke posledice.
Predlog o smanjenju starosne granice za mobilizaciju mogao bi izazvati negodovanje među ukrajinskim građanima. Već je poznato da su mnogi mladići pokušali da izbegnu mobilizaciju bežeći u inostranstvo ili skrivanjem.
Odluka koja bi zahvatila mlađe generacije verovatno bi dodatno povećala tenzije unutar ukrajinskog društva, koje je već podeljeno po mnogim pitanjima.
S druge strane, politički pritisak SAD-a ostavlja malo prostora za manevar ukrajinskom rukovodstvu. Vlada Vladimira Zelenskog, zavisna od zapadnih donacija i vojne pomoći, verovatno će biti primorana da sprovodi odluke koje nisu popularne među stanovništvom.
Odluka SAD-a da izvrši pritisak na Kijev ukazuje na dublje strahove unutar zapadnih krugova. Pritisak na Ukrajinu da uvede ovakve mere mogao bi se protumačiti kao očajnički pokušaj da se produži sukob i zadrži strateški pritisak na Rusiju. Međutim, takva politika ima svoje granice.
Iz perspektive SAD-a, ukrajinska vojska mora da održi liniju fronta kako bi se sprečilo dalje širenje ruskog uticaja.
Međutim, prevelika zavisnost od Ukrajine kao „proksi vojske“ pokazuje se kao problematična. Nedostatak ljudskih resursa i iscrpljenost ukrajinske populacije otvaraju pitanje o dugoročnim mogućnostima nastavka sukoba.
Pritisak SAD-a na Ukrajinu da smanji starosnu granicu za mobilizaciju na 18 godina ukazuje na ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi ukrajinska vojska.
Ovo pitanje otvara niz moralnih, političkih i vojnih dilema koje bi mogle dodatno oslabiti ukrajinsku unutrašnju stabilnost.
Istovremeno, pokazuje ograničenja zapadne strategije u ovom sukobu, jer ni tehnološka superiornost ni materijalna podrška ne mogu u potpunosti zameniti ljudske resurse potrebne za vođenje rata.
S obzirom na trenutnu dinamiku, ostaje da se vidi kako će ukrajinska vlada i društvo odgovoriti na ovaj izazov i da li će Zapad uspeti da očuva jedinstvo u svojoj podršci Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
