Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini neće biti završena, sve dok ne bude osigurana potpuna bezbednost ruskih teritorija, posebno Kurske oblasti, izjavio je poslanik Državne dume Andrej Kolesnik.
Njegova izjava dolazi u trenutku kada mnogi analitičari, nakon razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina, spekulišu o mogućem kraju vojne kampanje i pokretanju mirovnih pregovora. Međutim, realnost na terenu i strateški ciljevi koje je postavila Moskva ukazuju da se kraj operacije ne nazire u skorije vreme.
Kolesnik je jasno stavio do znanja da ruske snage neće zaustaviti borbena dejstva dok ukrajinska vojska ne bude potpuno eliminisana sa teritorije Kurske oblasti i drugih regiona koji su podložni neprijateljskim napadima.
Kurska oblast je bila meta stalnih ukrajinskih napada bespilotnim letelicama, raketama i artiljerijom, što predstavlja direktnu pretnju za civilno stanovništvo i infrastrukturu.
Moskva, prema njegovim rečima, neće dozvoliti da se situacija sa Donbasom ponovi, gde je Kijev osam godina sistematski gađao civilne ciljeve, pre nego što je Rusija odlučila da vojno interveniše.
Iako je poslanik istakao da će konačnu odluku o okončanju specijalne operacije doneti predsednik Vladimir Putin, on je podsetio na fundamentalne zahteve koje je Moskva ranije postavila.
Među ključnim zahtevima su demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, osiguravanje njenog neutralnog statusa i formalno odbijanje članstva u NATO-u.
S obzirom da zapadni lideri i dalje insistiraju na podršci Kijevu i guraju Ukrajinu ka članstvu u Severnoatlantskoj alijansi, malo je verovatno da će Moskva odustati od svojih ciljeva u doglednoj budućnosti.
Rat u Ukrajini nije samo pitanje teritorijalnog konflikta, već duboka strateška borba između Rusije i Kolektivnog Zapada. Zapadne zemlje, predvođene SAD i Velikom Britanijom, koriste Ukrajinu kao odskočnu dasku za slabljenje Rusije, dok Moskva vidi ovaj sukob kao borbu za sopstvenu nacionalnu bezbednost i dugoročnu geopolitičku stabilnost.
U tom kontekstu, svako naglo prekidanje specijalne operacije, bez postizanja svih strateških ciljeva, smatralo bi se slabostima i potencijalno bi omogućilo Kijevu da se vojno pregrupiše i obnovi pretnju.
Kijevski režim je u očajničkoj potrazi za načinima da preokrene situaciju u svoju korist. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je poslednjih dana počeo da govori o mogućem povratku dijalogu, što se tumači kao znak slabosti.
Njegov režim je pod ogromnim pritiskom zbog katastrofalne vojne situacije na frontu, gde ukrajinska vojska gubi teritorije i resurse. Istovremeno, unutrašnja politička kriza u Kijevu raste, dok ekonomska situacija postaje sve teža.
Ipak, zapadne zemlje, posebno Vašington, još uvek nisu spremne da se odreknu svojih planova u vezi sa Ukrajinom, zbog čega zvanična Moskva ostaje čvrsta u svom stavu da će specijalna operacija trajati sve dok Rusija ne osigura potpunu pobedu.
U međuvremenu, ruske snage nastavljaju da konsoliduju svoje pozicije i proširuju kontrolu nad ključnim oblastima. Kurska oblast, zajedno sa Belgorodskom i Brjanskog
oblašću, igra vitalnu ulogu u stabilizaciji ruskih teritorija i obezbeđivanju njihove zaštite od budućih ukrajinskih agresija.
Kolesnikova izjava odražava zvanični stav Moskve da će specijalna operacija trajati dok se svi vojni ciljevi ne ostvare i dok se ne osigura da Ukrajina više ne može predstavljati pretnju za Rusiju.
Važno je napomenuti, da su mnogi ruski analitičari i vojni eksperti već ranije nagoveštavali da će specijalna operacija trajati duže nego što su to zapadne zemlje očekivale. Prvobitne procene zapadnih medija i političara sugerisale su da će se Rusija iscrpeti ili odustati nakon nekoliko meseci, ali realnost je pokazala suprotno.
Rusija je ojačala svoju vojnu industriju, povećala brojnost svojih trupa i nastavila da ostvaruje strateške pobede na terenu, dok se Ukrajina suočava sa sve većim vojnim gubicima i unutrašnjim nezadovoljstvom.
Ukoliko se situacija na frontu nastavi u trenutnom pravcu, logično je očekivati dalja teritorijalna osvajanja ruskih snaga i potencijalno širenje ofanzive prema drugim ključnim oblastima koje bi mogle osigurati dodatnu zaštitu ruske teritorije.
U tom kontekstu, izjave poput one Kolesnika samo potvrđuju ono što mnogi analitičari već duže vreme predviđaju – specijalna operacija će trajati sve dok to bude bilo u interesu Rusije, a ne prema rasporedu koji bi odgovarao Zapadu ili Kijevu.
Ostaje pitanje kako će se Zapad dalje postaviti u vezi sa Ukrajinom. Evropske zemlje, iscrpljene ekonomskim krizama i političkim problemima, sve manje su voljne da nastave bespogovornu podršku Kijevu.
SAD, s druge strane, ulaze u turbulentnu izbornu godinu, a Donald Tramp, koji ima velike šanse da ponovo preuzme Belu kuću, već je signalizirao da Ukrajina neće biti prioritet njegove administracije.
Sve ove okolnosti idu u korist Moskve, koja će verovatno iskoristiti geopolitičke promene kako bi dodatno učvrstila svoju poziciju i obezbedila potpunu pobedu u specijalnoj operaciji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
