Čovek iz Pensilvanije koji je godinama tvrdio da je pobegao iz Aušvica, upoznao zvezdu – američkog atletičara Džesi Ovensa i nacističkog lekara Jozefa Mengelea, priznao da je sve izmislio.
„Danas pišem kako bih se javno izvinio svakome kome sam naneo štetu zbog toga što sam se upustio u opise života u Aušvicu“, napisao je Džozef Hirt (86) u pismu koje je ove nedelje uputio lokalnom listu LNP.
„Nisam bio zatvorenik Aušvica. Nisam imao nameru da umanjim ili zasenim događaje koji su se tamo zaista dogodili, lažno tvrdeći da sam lično bio umešan“ izveštava britanski Gardijan.
Joseph Hirt–Another Holocaust Fraud – https://t.co/0Cy9nDhddT Holocaust Industry will never cease to attract … pic.twitter.com/0pZF2vcIaz
— VeteransToday (@veteranstoday) July 10, 2016
„Nisam u pravu. Tražim oproštaj “, dodao je. „U tom trenutku sam odlučio da učinim sve što je u mojoj moći da sprečim nestanak istine o ratnom životu (i smrti) u Aušvicu“.
Hirt je godinama držao javne govore o svojim iskustvima iz Drugog svetskog rata, uključujući let njegove jevrejske porodice iz Poljske u Beograd.
Ali je takođe rekao ljudima da su ga nacisti uhapsili, poslali u koncentracioni logor Aušvic i da je tamo upoznao Mengelea, SS lekara koji je mučio zatvorenike koncentracionog logora. Hirt je tvrdio da je pobegao ispod električne ograde u kampu.
U priču je dodao neverovatan prolog i epilog, rekavši da je video Adolfa Hitlera kako okreće leđa Džesiju Ovensu na Olimpijskim igrama 1936. u Berlinu, kao i da je upoznao Elenor Ruzvelt i Ovensa nakon njegovog dolaska u Sjedinjene Države.
[adsenseyu1]
Zapravo, sam Ovens je priznao da ga Hitler nije ignorisao na Olimpijskim igrama u Berlinu, ali predsednik Frenklin Delano Ruzvelt jeste kada je u Belu kuću pozvao samo bele sportiste.
Hirt je u svom pismu rekao da je shvatio da „nije reč o njemu“ i da je motivisan da laže zbog svog straha da će istorija i užasi logora biti zaboravljeni. Rekao je da je bio šokiran kada je saznao da je Aušvic, koji je sada muzej, postao „čista i uglađena turistička destinacija“ gde se posetioci smeju i šale na račun „propagande“.
„Nepodnošljivo poricanje i nepoznavanje istine učinilo me odlučnim da održim sećanja živim“, rekao je Hirt. „Koristio sam loše prosuđivanje i pogrešno rezonovanje, rizikujući istinu koju sam želeo da podelim“.
[adsenseyu4]
Hirt nije odmah odgovorio na zahtev za intervjuom.
Ranije ove godine, njujorški profesor istorije Andru Rid postao je sumnjičav prema Hirtovoj priči i opovrgavao je mnoge njegove stavove.
Imena žrtava i preživelih u koncentracionom logoru su javno dostupna, a podataka o Hirtu u Aušvicu ili negde drugde nema. Hirt je u svom pismu priznao da je tetovirao broj preživelog logoraša Aušvica, Primo Levia, poznatog autora i hemičara, na levoj podlaktici – „ni na koji način ne pokušavajući da preuzme njegov identitet, već u nastojanju da njegov simbol ugradi kao način sećanja na njega“.
Rid je takođe otkrio da Hirtova priča o begu nije odgovarala zapisima o logoru, da Mengele nije stigao u logor tek nakon navodnog bestva i ostale laži, greške i tvrdnje iz Hirtovih zapisa.
[adsenseyu1]
Na primer, bio je šestogodišnji poljski dečak i malo je verovatno da bi mogao da se nađe bilo gde u blizini Hitlera na Olimpijadi, a biograf Ovensa je otkrio da je ignorisanje verovatno izmišljotina, povezana sa pričom o drugom crnom atletičaru.
„Želim da budem jasan – ne poričem holokaust“, napisao je Rid u sopstvenom pismu, napominjući da je svoj prvi posao dobio od preživelog koncentracionog logoraša. „Delimično mu je u sećanju i radi očuvanja istine onoga što su milioni ljudi pretrpeli, preuzeo sam na sebe zadatak da razotkrijem sramotnu obmanu gospodina Hirta“.
[adsenseyu4]
Hirt nije prvi koji je izmislio ili preuveličavao priču o holokaustu. Herman Rozenblat, preživeli Poljak, ukrasio je svoj memoar iz 1993. godine i u potpunosti izmislio neke delove, uključujući i ljubavnu priču. U to vreme je istoričar Ken Volcer u Novoj republici napisao da je uznemiren koliko brzo ljudi prihvataju priču.
„Ovo nije učenje o holokaustu, već pogrešno učenje“, rekao je. „Ovo pokazuje nešto o širokoj nespremnosti naše kulture da se suoči sa potresnim znanjem o holokaustu“.
Webtribune.rs
