Švedska firma Nordic Air Defence, relativno novo ime u svetu vojne industrije, napravila je iskorak koji bi mogao ozbiljno promeniti način na koji se svet bori protiv sveprisutnih dronova.
Njihov najnoviji proizvod nosi ime Kreuger 100 – presretač dronova dizajniran upravo s ciljem da obori letelice poput ruskih „Orlana-10“ i „Geran-2“. Ako pitate Šveđane, njihovo novo čedo je jeftinije, brže i pametnije rešenje u poređenju sa skupim raketnim sistemima.
Ono što ovu vest čini još zanimljivijom jeste činjenica da su projektanti uzeli u obzir iskustva sa ukrajinskog fronta. I to ne tek u opštim crtama, već vrlo konkretno – Kreuger 100 je osmišljen da obara upravo one modele ruskih dronova koji su već dve godine noćna mora za ukrajinske vojnike.
„Orlan“ služi za izviđanje i korekciju artiljerije, dok je „Geraň“ zapravo iranski Šahid-136 – leteća bomba koja udara po skladištima, infrastrukturi i elektranama. Oba tipa su prilagođena ruskim potrebama, ali Šveđani su sada rešeni da im stanu na put.
Kreuger 100 dolazi u dve verzije – jedna se lansira ručno, dok je druga deo sistema montiranog na zemaljskoj platformi s termalnim senzorima. Zvuči kao naučna fantastika, ali ideja je da sistem radi i kad je oblačno i kad je vidljivost slaba.
Iako su tehnički detalji debelo pod ključem, zna se da presretač može da juri brzinom od 270 km/h i da gađa ciljeve na visini do dva kilometra – što je, ruku na srce, savršeno za presretanje „Gerana“, koji lete relativno nisko.
Ono što je ovde važno shvatiti jeste širi kontekst. Poslednjih godina bespilotne letelice su od eksperimentalnog luksuza postale oružje koje može da odluči ishod bitke – i to ne samo u Ukrajini.
Od Nagorno-Karabaha, preko Sirije, do Jemena i Etiopije – dronovi su pokazali da mali i jeftini uređaji mogu praviti ogromne probleme konvencionalnim armijama.
Zato i ne čudi što se evropske zemlje trude da razviju efikasna sredstva za neutralisanje tih letelica. Problem je, naravno, cena. Koristiti raketu vrednu 100.000 evra da oborite dron koji košta 2.000 – to nije održivo. A upravo tu se uklapa priča o Kreugeru 100. Ako zaista bude efikasan, mogao bi da uštedi milione i postane standardno rešenje u arsenalu NATO zemalja.
Postavlja se, međutim, i jedno političko pitanje – koliko će Švedska, koja je tek ušla u NATO, ići daleko u isporuci takvih sistema? Hoće li ih odmah poslati Ukrajini? Ili će zadržati distancu, bar za početak, kako bi izbegli direktnu konfrontaciju s Moskvom?
Za Rusiju, pojavljivanje ovakvog sistema je još jedan signal da se vojna tehnologija na Zapadu brzo prilagođava novim izazovima. „Geran-2“ je do sada bio vrlo teško oboriv zbog niske cene i mase – kada jedan padne, sledeći već leti.
Ali ako se pojavi brza i jeftina kontra, cela računica se menja. To bi moglo primorati Moskvu da ubrza razvoj sopstvenih presretača, unapredi elektronske protivmere ili, što je takođe moguće, da krene da razvija još smrtonosnije verzije dronova.
Za kraj – važno je reći da je ovo samo još jedan potez u globalnoj trci u naoružanju koja se sve više vodi u vazduhu, sa nevidljivim i tihim protivnicima.
Nordic Air Defence možda jeste novajlija, ali sa Kreugerom 100 su bacili rukavicu u lice i starim igračima i geopolitičkim zakonima. Sada ostaje da vidimo – ko će se prvi usuditi da je podigne.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
