Turska se smatra jednom od ključnih alternativa Rusiji, kao izvozniku prirodnog gasa za Evropu, piše Handelsblat. Turski političari i preduzetnici godinama sanjaju o pretvaranju zemlje u „evropsko gasno čvorište”.
Međutim, to mogu da ometaju različiti rizici, od nedostatka sredstava, do teritorijalnih sporova sa Grčkom, i uloge zemlje u ukrajinskoj krizi. Pored toga, pozicija Turske kao dobavljača gasa je prilično klimava- ona sama u velikoj meri zavisi od Rusije i Irana.
Ko će spasiti Nemačku od hladne zime? Nakon što je postalo jasno da Norveška ne može dugoročno da poveća proizvodnju gasa, a Kipar u bliskoj budućnosti neće moći da počne da razvija priobalna ležišta, nemačka vlada nije uspela da pronađe neke dugoročnije alternative.
Jedna od njih je Turska, koja ne proizvodi sopstveni prirodni gas, već ga u velikim količinama uvozi iz drugih zemalja. Kada je reč o budućim isporukama gasa Evropi, Turska se smatra jednim od ključnih izvoznika. Proširenje Južnog gasnog koridora, i korišćenje Turske kao strateškog energetskog čvorišta, sa pristupom gasnim poljima u Kaspijskom moru i istočnom Mediteranu, može biti prava alternativa.
Ali do tada, primećuju novine, treba da se odgovori na neka teška pitanja. Jedan od njih je: „ Možete li verovati turskom predsedniku?“ Za Italiju i balkanske zemlje Turska bi zaista mogla biti alternativa. Većina infrastrukture već postoji, čak postoji i neiskorišćen gasovod između Bugarske i Turske. Međutim, postoji nekoliko prepreka, kao i rizik od padanja u novu zavisnost, koju niko u Evropi ne želi.
Turska je prošle godine uvezla ukupno 47 milijardi kubnih metara gasa, prema zvaničnim podacima. Od toga je 26,6 milijardi kubnih metara došlo od ruskog Gasproma, što odgovara oko 45% ukupnog gasa koji se troši u Turskoj. Još 16% potreba podmireno je zalihama iz Irana. Zajedno, ovo je skoro dve trećine turskog uvoza. Istovremeno, 2020. i 2021. godine oko polovine gasa koji se Turskoj isporučuje iz Rusije gasovodom „Turski tok“, išlo je dalje u Evropu.
Zbog toga su turski političari i preduzetnici godinama sanjali da pretvore zemlju u „evropsko gasno čvorište“. Vlada već radi na tome- ulaže milijarde dolara, i vodi spoljnu politiku usmerenu na dobre odnose sa susednim zemljama.
Istovremeno, Turska bi mogla da transportuje prirodni gas u Evropu iz raznih zemalja Bliskog istoka. Južni gasni koridor, preko kojeg Italija dobija prirodni gas iz kaspijskog regiona, već je u funkciji.
Tehničke pripreme za uvoz gasa iz severnog Iraka već su u toku, a Turska je čak završila izgradnju svog dela gasovoda do iračke granice. Međutim, iračka vlada i dalje ne dozvoljava Kurdistanu, autonomnom regionu unutar zemlje, da sklapa sopstvene ugovore sa stranim kompanijama.
Izraelski gas bi takođe mogao da se isporučuje u zemlje EU preko Turske. Posle decenije diplomatskih prepirki, Izrael i Turska ponovo preduzimaju korake ka zbližavanju. Prema mišljenju stručnjaka, uslovi za izvoz izraelskog gasa sa mediteranskih polja „Levijatan“ i „Tamar“ u Tursku, a odatle u Evropu, mogu se stvoriti u roku od dve do tri godine, na primer, preko postojećeg „Transanadolskog gasovoda“, pod uslovom da se propusni kapacitet proširi.
„Tako bi Turska, koja prikuplja prirodni gas iz različitih regiona i šalje ga na Zapad, mogla da postane pogodna tranzitna zemlja za Evropu, da nije bilo raznih rizika “, navodi se u publikaciji.
Prvo, izvoz gasa iz jedne zemlje u drugu preko treće zemlje je složena pravna procedura. „Pored tehničkih uslova, ovo zahteva, pre svega, multilateralne sporazume i, ako je potrebno, izmene zakonodavstva “, objašnjava Akif Akturk, turski stručnjak za energetiku. Turskoj će takođe biti potrebna veća skladišta gasa. Trenutno postoje problemi sa njihovim širenjem – možda neće biti dovoljno novca.
Pored toga, važan faktor su i spoljnopolitički sukobi. Na primer, dva praktično neiskorišćena gasovoda prolaze kroz Tursku – do Grčke i Bugarske. Ovo poslednje bi se moglo koristiti, posebno, za snabdevanje gasom Jugoistočne Evrope. Međutim, s jedne strane, gasovodi prolaze kroz industrijski centar Turske na severozapadu zemlje, i često se njihovi kapaciteti koriste prvenstveno za snabdevanje gasom Istanbula i obližnjih gradova.
S druge strane, Ankara i Atina su trenutno ponovo u sukobu oko pomorskih granica, i rezervi prirodnog gasa u Sredozemnom moru. Sve to prati „uobičajena politička zadirkivanja“. Pored toga, sledeće godine će se održati izbori u obe zemlje. Od njih, dakle, ne treba očekivati široku saglasnost po pitanju gasa.
I, konačno, neka pitanja nameće stav Turske o sukobu u Ukrajini, tvrdi list. Zemlja snabdeva Kijev visokoefikasnim bespilotnim letelicama. Međutim, Ankara nije uvela sankcije Rusiji. Umesto toga, turska vlada, na čelu sa Erdoganom, namerava da zauzme posredničku poziciju, i već je organizovala „sporazum o žitu“ između dve strane.
Ova pozicija bi „mogla da dovede Erdogana u nevolju“ ako u budućnosti želi da snabdeva Evropu tranzitnim gasom. To je postalo primetno krajem aprila. Tada je Kremlj zatvorio bugarski „gasni ventil“.
Sofija je odmah počela da traži alternative i pronašla ih u susednoj Turskoj. Ankara je bila spremna da pomogne. Ali zbog činjenice da Turska namerava da ostane neutralna u odnosu na Rusiju, nastao je „ geopolitički sukob“. Rusija je Bugarsku uvrstila na listu „neprijateljskih zemalja“ – od tada se ništa nije čulo o Turskoj, kao alternativnom snabdevaču Bugarske gasom.
Još jedan slučaj pokazuje koliko je nesigurna pozicija Turske kao dobavljača gasa. Rusija je u maju obustavila isporuke gasovodom „Plavi tok“, položenim po dnu Crnog mora. Ovim gasovodom 60 odsto ruskog gasa ulazi u Tursku. „Gasprom“ je obustavu objasnio velikim popravkama, i najavio to samo dva dana pre njihovog početka, napominje autor članka.
Međutim, kako navodi publikacija, verovatno je da je suspenzija imala i druge razloge. Iste večeri Turska je odbila da podrži zahtev Švedske i Finske za ulazak u NATO.
Mnogo je primera ranjivosti Turske. Iran je u januaru ove godine takođe obustavio isporuke gasa Turskoj, i to, kao i Rusija, bez mnogo upozorenja. Vlade dve zemlje se ne slažu oko nekih pitanja, poput rata u Siriji, kao i oko pitanja izbeglica. Tada je Teheran rekao da su ekstremno niske temperature povećale potrošnju gasa u domaćinstvima. Kao rezultat toga, zemlja je morala da smanji izvoz. Još uvek nije jasno, da li je to bilo tačno.
Tada je prekid isporuke gasa ozbiljno pogodio Tursku. Industrijska preduzeća širom zemlje morala su da obustave proizvodnju na tri dana, što je rezultiralo ogromnim finansijskim gubicima.
„Nemačke kompanije sa velikom zabrinutošću posmatraju najavljena isključenja struje “, primetio je tada Thilo Pal, predsednik Tursko-nemačke privredne komore.
„Još 2014. godine, u godini ruske aneksije Krima*, Kremlj je iznenada prekinuo isporuku gasa Turskoj. Očigledno i za postizanje političkih ciljeva. Mesec dana kasnije gasovodi su ponovo proradili. Za to vreme turska vlada je odobrila izgradnju gasovoda Turski tok, kojim je ruski gas trebalo da teče u Evropu “, kaže Handelsblat.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
