Sve što znate o Hristu nije tačno, a ovo je istina

Isus neslavno nosi titulu najpoznatije i najmanje poznate ličnosti u istoriji.

Čak i ljudi koji ne misle da je Isus bio Bog uglavnom veruju da znaju dosta toga o njemu. Iznenadićete se kada čujete da su i neke osnovne tvrdnje o Isusu netačne.

Ne postoje beleške ničega što je zapisano o Isusu od strane svedoka ili drugih istovremenika, pa čak ni decenijama kasnije.

Međutim, na osnovu arheoloških iskopina, nekih drevnih tekstova i umetnosti, pa čak i forenzike, poznato je dosta toga o vremenu i kulturi u kojoj je smešten Novi Zavet. Ti dokazi nam zapravo govore kakav je Isus bio i kakav nije bio.

[adsenseyu1]

1. Isus je bio oženjen

Nastao je skandal među katolicima i evangelistima kada je pronađen papirus 2014. godine na kojem se spominje Isusova žena. Ipak, za razliku od katoličke crkve, Jevreji ne praktikuju celibat među religijskim vođama.

Isus i njegovi sledbenici su bili Jevreji, a svi veći rabini su bili oženjeni. Štaviše, rabin u celibatu je bio toliko retka pojava da su neki moderni pisci raspravljali o tome da je Isus morao biti homoseksualac.

Međutim, brojni drevni tekstovi, uključujući Novi Zavet, upućuju na poseban odnos između Marije Magdalene i Isusa.

Jevanđelje po Filipu:

„Isus ju je voleo više od svih sledbenika i često ju je ljubio u usta“.

2. Imao je kratku kosu

Jevreji u vreme Hrista nisu imali dugu kosu. Rimski trijumfalni luk iz tog vremena oslikava jevrejske robove sa kratkom kosom.

U prvom pismu apostola Pavla Korinćanima se navodi dužina kose:

„Zar priroda ne uči čoveka da ga duga kosa ponižava?“.

Za vreme šezdesetih godina prošlog veka, konzervativni Hrišćani su citirali ovaj stih kako bi izrazili svoje gađenje za hipi pokrete i nazvali ih antihrišćanskim.

3. Razapet je na stubu, a ne na krstu

Greška je nastala zbog grčke reči „stauros“ iz Novog Zaveta, koja se na engleski prevodi kao krst, a koja može da označava različite oblike, od kojih je najčešći uspravni stub, „stub za mučenje“, pa čak i drvo.

Rimljani nisu posedovali standardan način za raspinjanje zarobljenika, a Josif navodi da su prilikom opsade Jerusalima vojnici raspinjali žrtve u različitim položajima.

[adsenseyu1]

Rani Hrišćani su se možda fokusirali na krst zbog sličnosti sa egipćanskim ankom ili „krstom života“, odnosno sa sumerskim simbolom za Tamuza.

Zamislite milione ljudi kako nose zlatnu šipku na lancu oko vrata.

Inače, postoje brojni prikazi Sumera sa velikim ogrlicama u vidu krsta u vremenu od nekoliko hiljada godina pre priče o Isusu, što znači da je to bio deo njihove kulture.

Čovečanstvo je mnoge stvari nasledilo od Sumera, uključujući kulturu, rituale, silna znanja i navike.

4. Bio je nizak, ne visok.

Tipični Jevreji u vreme Rimskog carstva  bili su visoki jedva nešto više od 1,5 metara, zbog čega se smatra da je i Isus bio te visine.

Isus je nazivan „velikim“ zbog svojih dela, a ljudi su u ono vreme često brkali fizičku veličinu i veličinu ličnosti.

Dobar primer je Turinov pokrov, koje je napravljen za čoveka veličine najviše 1,80 metara.

5. Rođen je u kući, ne u štali

Čudesna priča o rođenju Isusa je puna mitskih elemenata i neobičnosti, a smatra se da je ideja da je Isus rođen u štali dodata u priču mnogo kasnije.

Po originalnoj priči, Josif i Marija su želeli da ostanu sa rodbinom, ali je fraza „nije bilo mesta za njih u boravištu (grčki kataluma)“ prevedena kao „nije bilo mesta za njih na spratu“.

Kasniji pripovedači su uzimali u obzir da su ljudi u to vreme dovodili životinje u prizemlje i pretpostavili su da se čitav događaj odigrao u štali.

6. Pravo ime mu je bilo Jošua, a ne Isus

Ime Jošua (na hebrejskom Jošua znači oslobođenje) je bilo veoma često među Jevrejima u to vreme kao što je i danas. Jošua (ili Džošua na zapadu) i Isus su u stvari isto ime, a različito se prevode u modernoj Bibliji kako bi se Isus razlikovao od Isusa Navina (Jošua po Starom Zavetu), koji je poveo hebrejski narod ka Obećanoj zemlji.

Zapravo, veza između ove dve ličnosti je veoma fascinantna i važna. Neki stručnjaci smatraju da su jevanđelja iz Novog Zaveta u stvari ažurirana prepričavanja starije priče o Jošui, u kojoj se prepliću priče o Eliši, Elajdži i Mojsiju.

7. Broj apostola (12) je vezan za astrologiju, ne za istoriju

Broj Isusovih apostola je još uvek tema raznih rasprava. Broj 12 se smatrao povoljnim među drevnim narodima, a 12 apostola, koji su oslikani na Poslednjoj večeri Leonarda da Vinčija, verovatno su inspirisani brojem znakova zodijaka ili meseci u godini.

Astrologija je starija od hebrejske religije, a oblikovala je i Bibliju i zapadne religije. Primer su 12 bogova Olimpije, 12 sinova Odina, 12 dana Božića ili 12 „legitimnih“ naslednika proroka Muhameda.

Međutim, pošto jevanđelja pričaju priču o Jošui, 12 apostola je verovatno povezano sa 12 plemena Izraela.

8. Proročanstva nisu bila vizije već prisećanja

Mnogi smatraju da su Isusova proročanstva bila jezivo tačna, kao i zapisi Nostradamusa.

Međutim, postoje dokazi da Isus nije ništa predvideo.

Kao prvo, tu su proročanstva iz Starog Zaveta koja su bila poznata svim Jevrejima koji su živeli u prvom veku, a bilo ko ko je hteo da ispuni neka od njih i postane mesija je prosto mogao to da učini.

Na primer, u knjizi po Mateju, Isus traži magarca za jahanje u Jerusalimu.

Kao drugo, „jevanđelja“ ni u kom slučaju ne predstavljaju objektivnu istoriju, što znači da su autori mogli da ih oblikuju po ranijim predviđanjima.

Kao treće, stručnjaci danas veruju da se neki biblijski tekstovi, za koje se nekad smatralo da su proročanstva (Knjiga otkrovenja), odnose na događaje koji su u to vreme bili prošlost ili sadašnjost.

[adsenseyu1]

9. Neki citati Isusa uopšte nisu njegovi, za druge nije sigurno

Internet je pun Isusovih citata. Neki od najpopularnijih su Blaženstva ili priča o ženi uhvaćenoj u preljubi („neka onaj koji je bez greha baci prvi kamen“) ili Zlatno pravilo („ne čini drugima što ne želiš da drugi čine tebi“).

Jevanđelja Novog zaveta su napisana dugo nakon što je Isus umro, a nije postojala nikakva tehnologija koja bi zabeležila njegova učenja, osim ako ih je zapisao sam, a nije.

Možemo biti u potpunosti sigurni da bar neke od ovih mudrih reči koje su pripisane Isusu u stvari pripadaju nekim ranijim ili kasnijim misliocima. Na primer, Zlatno pravilo se pominje pre Hrista od strane rabina Hilela starosedeoca.

Takođe, priča o ženi uhvaćenoj u preljubi se ne pojavljuje u rukopisima do četvrtog veka.

Nemoguće je ipak da se čovek ne zapita kako su sve te mudrosti pripisane baš Isusu, od svih ljudi koji su živeli u to vreme.

Isus kao osoba, ako je uopšte postojao, prekriven je velom magle i ostavljeno je prostora samo za nagađanje i tradiciju koja se često opisuje kao činjenica.

Činjenice koje smo naveli su apsolutno nebitne. Nije važno da li je Isus bio visok ili nizak, niti da li je imao kratku ili dugu kosu. Međutim, važno je da čitava priča o Isusu stoji na veoma labavim temeljima.

Za početak bismo mogli da priznamo da ne znamo baš toliko koliko mislimo da znamo i da je većina onoga za šta mislimo da je u potpunosti tačno u stvari pogrešno.

Webtribune.rs