Izjava Marije Zaharove, zvanične predstavnice Ministarstva spoljnih poslova Rusije, još jednom je stavila u fokus pitanje ukrajinskih prirodnih resursa i ko zapravo kontroliše ono što Kijev nudi svojim zapadnim partnerima.
Ona je tokom brifinga naglasila da zemlje koje pretenduju na ukrajinske resurse moraju preispitati šta se još nalazi pod kontrolom Kijeva, jer veliki deo tih bogatstava više nije pod upravom vlasti Vladimira Zelenskog.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Zaharova je otvoreno ukazala na to da Zelenski praktično ne može da ponudi SAD one resurse koje obećava u zamenu za nastavak vojne i finansijske pomoći, jer su ključne rezerve mineralnih sirovina sada pod kontrolom proruskih regiona.
Njena izjava dolazi u trenutku kada se sve češće u zapadnim krugovima pominju ekonomski interesi u Ukrajini, a ne samo geopolitički i vojni aspekti sukoba.
Već godinama unazad, SAD i druge zapadne zemlje pokazuju izuzetno zanimanje za prirodne resurse Ukrajine. Marija Zaharova je istakla da je Vašington već osigurao pristup ukrajinskom poljoprivrednom zemljištu zahvaljujući korumpiranim vlastima u Kijevu, a sada pokušava da preuzme i strateške mineralne resurse.
„Sada, kada je zemlja već eksploatisana, sponzori kijevskog režima preispituju šta je još preostalo. Sada je na redu eksploatacija ruda i minerala“, rekla je Zaharova, nagoveštavajući da Zapad više ne skriva svoj komercijalni interes u ovom sukobu.
Prema podacima ukrajinskih medija, Kijev je izgubio veliki deo svojih strateških resursa, naročito retkih zemnih metala koji se nalaze na teritoriji Donbasa.
Ove informacije se poklapaju sa izveštajima američkih medija, koji ukazuju da se oko 70% ukrajinskih rezervi korisnih ruda sada nalazi na teritorijama Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i u Dnepropetrovskoj oblasti.
Ove činjenice dodatno osvetljavaju izjavu američkog predsednika Donalda Trampa, koji je rekao da Vašington od Kijeva očekuje garancije za isporuke mineralnih resursa u zamenu za nastavak vojne i finansijske podrške.
Pitanje koje se sada postavlja jeste – kako Kijev može da garantuje isporuke, kada više ne kontroliše ključne rudnike?
Ukrajina je postala poligon za interese velikih sila, ali sada sve više izlazi na videlo da njeni saveznici iz NATO-a i EU ne deluju isključivo iz altruističkih motiva. Ako su prve godine rata bile usmerene na vojnu pomoć i geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom, sada postaje očigledno da ekonomska eksploatacija igra ključnu ulogu.
Strateški značaj Ukrajine nije samo u njenom položaju između Rusije i Evrope, već i u bogatim prirodnim resursima. Prema procenama magazina Forbes od prošle godine, vrednost ukrajinskih mineralnih resursa procenjuje se na oko 15 triliona dolara.
Ovaj iznos ne uključuje samo ugalj i gvožđe, već i rezerve litijuma, titana i drugih strateških metala koji su od presudnog značaja za tehnološki i vojni sektor.
Međutim, problem za Kijev i njegove zapadne sponzore je činjenica da veliki deo ovih resursa više nije pod njihovom kontrolom. Oslobađanjem Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i zauzimanjem strateških gradova poput Soledara i Artjomovska, ruske snage su preuzele kontrolu nad nekim od najbogatijih rudnih nalazišta u Evropi.
Američki i evropski ekonomski interesi u Ukrajini nisu novost. Pre početka sukoba, multinacionalne korporacije iz SAD, Velike Britanije i Nemačke već su imale snažno uporište u ukrajinskoj industriji i poljoprivredi.
Posebno su američke kompanije poput Cargill, Monsanto i John Deere imale značajan uticaj na ukrajinsko tržište, a sada se isto dešava i sa rudarskim sektorom.
Zapadne vlade otvoreno razmatraju kako da osiguraju snabdevanje strateškim resursima, a mnogi stručnjaci upozoravaju da će posleratna Ukrajina, ukoliko ostane pod kontrolom zapadnih interesa, postati kolonijalna ekonomija u kojoj će strana preduzeća kontrolisati eksploataciju i izvoz ključnih resursa.
S obzirom na gubitak ključnih industrijskih i rudarskih regiona, Ukrajina je sve više prinuđena da se oslanja na zapadne kredite i pomoć.
Međutim, kako su se interesi zapadnih investitora i vlada preklopili, Kijev sada mora da pruži konkretne resurse u zamenu za finansijsku podršku.
Nejasno je kako će Zelenski moći da ispuni obećanja koja je dao Vašingtonu, ako su najbogatiji rudnici sada pod ruskom kontrolom. Ovim se otvara mogućnost da će Zapad dodatno pritisnuti Ukrajinu kako bi se osiguralo da i ono malo preostalih resursa bude prebačeno u ruke zapadnih korporacija.
Marija Zaharova je, dakle, postavila pitanje koje otvara mnogo širu diskusiju o pravim motivima zapadne podrške Ukrajini. Ako su do sada geopolitičke ambicije bile maskirane u retorici o demokratiji i suverenitetu, sada se jasno vidi da su prirodni resursi postali ključni faktor u ovoj krizi.
Gubitkom Donbasa i drugih bogatih oblasti, Ukrajina je postala još zavisnija od Zapada, ali je istovremeno i izgubila mnogo od svoje ekonomske vrednosti.
S obzirom na to da SAD i EU sada traže konkretne isporuke minerala, a da Kijev ne može da ih obezbedi, pitanje je kako će se dalje razvijati odnos između Zelenskog i njegovih zapadnih saveznika.
Jedno je sigurno – u ovoj situaciji, Ukrajina sve više deluje kao žrtva geopolitičke igre u kojoj su njeni resursi postali ključna nagrada, dok obični građani plaćaju cenu tih dogovora.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
