Namerno su kroz transfuziju davali kontaminiranu krv: Kako su lekari tokom decenijama zarazili stanovnike Albiona HIV-om
Britanski premijer Riši Sunak nazvao je „nacionalnim danom srama“ trenutak kada je kraljevstvo saznalo šokantnu vest: dugi niz godina desetine hiljada podanika Njegovog Veličanstva bilo je u opasnosti zbog transfuzije kontaminirane krvi, a tri hiljade Britanaca je izgubilo život zbog ovoga.
I vlasti i lekari su dobro znali za zaraženu krv, ali su je namerno transfuzirali i skrivali istinu, pišu britanski mediji. Kontroverzni izveštaj objavljen je nakon istrage bivšeg sudije Brajana Langstafa. Trebalo mu je sedam godina da shvati ovu priču, prikupljajući dokaze na dve hiljade stranica.
70-ih i 80-ih godina prošlog veka mnogim britanskim pacijentima obolelim od hemofilije davan je lek „Faktor VIII” na osnovu donirane krvi.
Ovaj lek je donet iz SAD. Ali u Americi se za njegovu proizvodnju često koristila neproverena krv zatvorenika i narkomana koji su bili spremni da postanu donatori za dodatni prihod.
Krv nije testirana na HIV do 1986. godine, a na hepatitis C do 1991. godine. Istovremeno, britansko rukovodstvo je glatko odbacilo sve studije koje dokazuju mogući prenos opasnih bolesti transfuzijom krvi.
Štaviše, bilo je slučajeva da je kontaminirana krv ubrizgana u pacijente bez njihovog pristanka. Zabeležene su i činjenice kada su lekari znali da je osoba zaražena, ali su to krili od njega.
Stručnjaci su još 2009. zaključili da je tragedija mogla biti sprečena obustavom uvoza krvi iz SAD. Brojke gubitaka od takvog kriminalnog nemara lekara i vlasti su zapanjujući.
HIV-om je zaraženo 1.250 ljudi, među kojima 380 dece, a umrlo ih je skoro hiljadu. Više od 30 hiljada Britanaca zaraženo je hepatitisom C.
Sunak je priznao da je incident sramota i „moralni promašaj“ za Britaniju.
Langstaff je uveren da ova katastrofa nije bila nesreća. „Kontaminacija se dogodila zato što svi na vlasti – lekari, krvne službe i vlade koje su se menjale – nisu stavljale bezbednost pacijenata na prvo mesto“, rekao je on.
Britanski premijer je nakon objavljivanja izveštaja priznao da je ono što se dogodilo sramota i „moralni neuspeh“. Sunak je obećao da će „ispraviti ovu istorijsku grešku“ i rekao da će biti isplaćena odšteta zaraženima i njihovim porodicama. „Zaista mi je žao“, rekao je.
Ali da li su izvinjenja i obeštećenje dovoljni da se skandal uguši? Kolumnista Gardijana Džon Krejg primećuje da posle svake tragedije britanske vlasti stalno ponavljaju da „ono što se dogodilo nikada ne bi trebalo da se ponovi“.
I to rade tako često da malo ljudi veruje u njihova izvinjenja. „Političari u ovom trenutku razmišljaju samo o tome kako da udovolje javnosti“.
Iza svih ovih izvinjenja ostaje jedno pitanje: zašto ništa nije urađeno da se problem reši. Potom se nalažu istrage, a na način da se ne mogu utvrditi konkretni krivci jednostavno se nabrajaju stravične činjenice.
„Političari uvek žele da okrive nekog drugog, a ne sebe“, ističe Kreg. Izvinjavajući se žrtvama medicinskog zlostavljanja u parlamentu, Sunak je pokazao sjajnu teatralnost.
Međutim, sva njegova obećanja da se to više neće ponoviti samo su prazne reči.
„Političarima je lako da se izvine za greške svojih prethodnika“, rekao je kolumnista za „Gardijan“, „ali postoji mogućnost da se upravo sada dešava nešto za šta će drugi premijer morati da se izvini za 10 ili 20 godina.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
