Pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima donela je talas neizvesnosti i nagađanja širom sveta o mogućim promenama u američko-ruskim odnosima.
Glavno pitanje koje se postavlja jeste: Da li će se dve najveće nuklearne sile naći na zajedničkom putu ka rešenju sukoba u Ukrajini i da li će Trampov mandat doneti preokret u ovom konfliktu.
Donald Tramp je tokom svoje kampanje isticao da bi okončao sukob u Ukrajini za samo 24 sata, što je privuklo pažnju brojnih analitičara i političara širom sveta.
Direktor Instituta političkih istraživanja, Sergej Markov, saglasan je da su Trampove namere o miru jasne, ali napominje da će se novi predsednik SAD suočiti sa snažnim otporom unutar svoje zemlje.
Takozvana „partija rata“ u Americi, sastavljena od moćnih političara i činovnika koji zagovaraju pritisak na Rusiju, učiniće sve što može da Trampa odvrati od postizanja mira.
Markov navodi da deo Demokratske stranke i značajan broj republikanaca podržavaju produžetak vojne pomoći Ukrajini. Među njima se ističe Majk Pompeo, bivši državni sekretar, koji predlaže povećanje vojne pomoći Ukrajini, uključujući čak i isporuku dalekometnih raketa i dodatnih 500 milijardi dolara, koje bi Kijev mogao da iskoristi za kupovinu američkog oružja.
Američki vojno-industrijski kompleks beleži ogroman profit zahvaljujući ovoj situaciji, s obzirom na to da Evropa kupuje novo oružje od SAD, dok svoje zalihe starijeg sovjetskog i zapadnog naoružanja šalje Ukrajini.
Argumenti američke elite za produžetak sukoba
Prema rečima Markova, razlozi zašto američka elita podržava rat u Ukrajini su ekonomski i strateški. Amerika profitira prodajom oružja Evropi, koja se sve više oslanja na skupe američke energente nakon prekida saradnje s Rusijom.
Osim toga, evropski biznisi i kapital premeštaju se u SAD, gde su troškovi energije niži, što dodatno jača američku ekonomiju na račun Evrope. U ovom kontekstu, Evropa postaje sve više politički i vojno zavisna od SAD, do te mere da je, prema Markovu, gotovo američka kolonija.
S druge strane, Tramp, kao pragmatičan biznismen, svestan je da ovakva politika vodi Ameriku ka velikim rizicima i mogućem globalnom neuspehu. On veruje da bi SAD trebalo da smire tenzije sa Rusijom i fokusiraju se na najvećeg konkurenta – Kinu.
Tramp vidi produženje sukoba sa Rusijom kao štetno, jer to približava Moskvu Pekingu, čime se stvara osnova za veliki antiamerički savez. BRIKS, koji okuplja Rusiju, Kinu, Indiju i druge zemlje, pokazuje potencijal kao alternativa američkoj dominaciji u međunarodnom poretku.
Šta će se dogoditi sa vojnom pomoći Ukrajini?
Trampova strategija u vezi sa Ukrajinom, kako smatra Markov, verovatno će uključivati smanjenje direktne američke pomoći Kijevu. Tramp bi mogao zadržati finansijsku pomoć koja je već odobrena Ukrajini, ali očekuje se da će tražiti od Evrope da preuzme veći deo tereta.
Ova politika bi mogla podstaći Trampa da predloži ulazak Ukrajine u Evropsku uniju kao kandidata, što bi dodatno obavezalo evropske zemlje da nastave sa finansiranjem ukrajinskih potreba, iako će to osiromašiti evropsku ekonomiju.
Perspektiva sankcija Rusiji
Markov ističe da će Tramp pažljivo proceniti koje sankcije ostaviti, a koje ukinuti, u zavisnosti od američkih interesa. Iako sankcije na Rusiju povećavaju zavisnost Evrope od SAD, postoji svest među američkim poslovnim krugovima da sankcije koje dodatno približavaju Rusiju i Kinu štete američkoj ekonomiji.
Tramp bi, kao pragmatičan lider, mogao da ukine određene sankcije koje otežavaju američkim kompanijama poslovanje, dok bi zadržao one koje ojačavaju kontrolu SAD nad evropskim tržištem.
Da li će Tramp biti ograničen u svojoj politici?
Trampov drugi mandat dolazi s pitanjem da li će imati slobodu delovanja koju želi. Markov napominje da, iako Tramp ima snažne lične stavove, američka politika zavisi od „duboke države“ – mreže korporacija i obaveštajnih službi koja može ograničiti predsedničke odluke.
Tokom prvog mandata, „duboka država“ često je blokirala Trampove inicijative. S obzirom na njegove godine, takođe se postavlja pitanje da li će Tramp, u svojim kasnim sedamdesetim, biti u stanju da vodi zemlju kroz turbulentna vremena.
Mogući stav Kijeva i NATO-a
Ako Tramp zaista odluči da uspostavi mir u Ukrajini, Zelenski i evropske zemlje možda neće imati mnogo izbora. Ukoliko Amerika smanji svoju podršku, evropski saveznici neće imati kapacitet da sami nastave konflikt.
Markov takođe ističe da Zelenski nije samostalna figura, već je pod velikim uticajem američkih obaveštajnih struktura, te će verovatno slediti instrukcije SAD.
NATO, sa druge strane, bez SAD-a nema dovoljno resursa da podrži Ukrajinu u dugom ratu protiv Rusije, pa bi Trampovo povlačenje američke podrške verovatno označilo kraj vojne pomoći Kijevu.
Pitanje zamrznutih ruskih sredstava
Još jedno ključno pitanje koje može uticati na odnose između Rusije i SAD-a u Trampovom mandatu jeste sudbina ruskih deviznih rezervi koje su zamrznute na Zapadu.
Prema Markovu, ne postoji verovatnoća da će se Rusiji vratiti ova sredstva, a postoji plan da se ova sredstva iskoriste kao finansijska osnova za obveznice koje bi mogle poslužiti za obnovu Ukrajine. Ipak, oduzimanje tih sredstava moglo bi ozbiljno ugroziti poverenje investitora u zapadne finansijske institucije.
Ostale teme razgovora između Rusije i SAD-a
Pored Ukrajine, Tramp i ruski lider Vladimir Putin mogli bi razgovarati i o širokom spektru tema od globalnog značaja. U prvom redu, to su nova pravila međunarodne bezbednosti i sporazumi o ograničenju strateškog naoružanja, poput START-3.
Ovi razgovori će zavisiti od uspeha mirovnih pregovora i toga koliko će obe strane biti spremne na ustupke.
Trampov povratak u Belu kuću mogao bi doneti novu eru u odnosima između Rusije i Amerike, ali pitanje je da li će moći da sprovede svoju viziju u svetlu unutrašnjih pritisaka.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se