Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa razmatraže novi plan i pristup Zapadnom Balkanu, pa samim tim i Srbiji.
Odbor na čijem čelu je kongresmen Eliot Engel razmatra preporuke političkih pristupa koje bi administracija izabranog predsednika Džoa Bajdena mogla da primeni prema Zapadnom Balkanu.
Sednici bi trebalo da prisustvuje i Medlin Olbrajt, koja je tokom devedesetih godina prošlog veka obavljala funkcije ambasadora SAD pri UN i državnog sekretara i bila aktivna tokom sukoba na području Balkana devedesetih godina prošlog veka.
U svojstvu stručnjaka raspravi bi trebalo da prisustvuje i Danijel Server, profesor Škole naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins i poznavalac prilika na Balkanu.
Olbrajtova, Engel i Server važe za albanske lobiste.
Najavljeno je i učešće Januša Bugajskog, predstavnika nevladine Džejmstaun fondacije, takođe stručnjaka za balkanska pitanja, navodi Glas Amerike.
Inače, o odnosu SAD prema Zapadnom Balkanu nedavno je u intervjuu za Glas Amerike govorio zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni predstavnik američke administracije za to područje Metju Palmer, koji smatra da se američki pristup neće promeniti.
Kako je istakao, administracije se razlikuju, ali ne i osnove američkog pristupa Zapadnom Balkanu.
Kada je reč o Srbiji, Glas Amerike prenosi da se naša zemlja „trenutno nalazi u pregovaračkom vakuumu sa EU i da u 2020. nije otvorila nijedno pregovaračko proglavlje“, pa je skor Srbije zaustavljen na 18 i tri privremeno zatvorena poglavlja od 35.
Glas Amerike podseća na izjavu Viole fon Kramon, izvestiteljke Evropskog parlamenta o odnosima sa Zapadnim Balkanom, koja je nedavno ocenila da je uzrok zastoja u otvaranju poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije u, kako se izrazila, „pogoršanju stanja u demokratiji.“
„Dobre vesti. Evropski savet i Evropska komisija sa Srbijom neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja. U 2020. stanje demokratije u Srbiji se pogoršava. Napadi na medije, nasilje protiv mirnih demonstranata i izbori koje su obeležili ozbiljni problemi. To nije put do integracija u Evropsku uniju”, napisala je fon Kramon na Tviteru.
Takođe Glas Amerike ističe da se „Srbija više puta našla na meti kritika zapadnih partnera i Evropske unije zbog neusaglašene spoljne politike sa blokom država čijem članstvu teži, kao i bliskoj ekonomskoj i vojno-tehničkoj saradnji sa Rusijom i Kinom.“
(Tanjug)
