EU više nema kapaciteta za proširenje, ali i dalje zadržava „politiku proširenja“. Zbog toga sve zemlje našeg regiona, poznatog pod imenom Zapadni Balkan, stavlja pod istu kapu i odlaže donošenje zaključaka o proširenju.
Ovako profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić objašnjava vest da se na dnevnom redu sastanaka Saveta EU i lidera EU, u narednim danima, neće naći zaključci ministara EU o proširenju na zemlje Zapadnog Balkana.
Prema onome što je agencija Tanjug saznala od neimenovanog EU diplomate, agende oba sastanka su prepune i malo je verovatno da će se razgovarati o proširenju Unije na zemlje Zapadnog Balkana. Bugarska blokada makedonskog pregovaračkog okvira utiče, prema izvorima, kako na blokadu Albanije, tako i na sve druge zemlje regiona.
EU nema kapaciteta za širenje čak i kad zemlje sve ispune
Upravo to Samardžiću, kako kaže, nije jasno – kako makedonski slučaj utiče na Srbiju i Crnu Goru, koje su u statusu kandidata, ali i na ostale države regiona, koje su u statusu potencijalnog kandidata.
„Oni, zapravo, nemaju razloga da bilo šta drugo ne stave na dnevni red, osim Makedonije, koja je pod vetom Bugarske. Ali , očigledno, nemaju ni kapaciteta, ni volje da razgovaraju o drugim pitanjima, pa pod istu kapu stavljaju različite slučajeve. To je širi problem i to treba sagledati kao stvarnost, kao činjenicu, da EU više nema kapaciteta za širenje, ali da je uprkos tome sačuvala „politiku proširenja“ objašnjava Samardžić.
Stanje „nećemo se širiti, ali imamo politiku proširenja“ traje skoro deset godina kako bi se države zadržale u orbiti uticaja EU, ali takva taktika, prema rečima našeg sagovornika ima svoju vremensku granicu.
„S jedne strane, mnogi negoduju zato što se zemljama kandidatima ne daje prilika da napreduju, a s druge strane, drugi ništa ne govore, mudro ćute i koče taj proces jer nije dobro da se on dovede do kraja pošto u tom slučaju ne bi mogli da u članstvo prime neku zemlju koja je ispunila uslove. Znači, zemlja može da ispuni sve uslove, ali oni je neće primiti zato što nemaju kapacitet da se šire“, kaže Samardžić.
Kapaciteta za prijem novih članica nema zbog toga što se kriza ne smiruje, a stalno se pojavljuju i nova pitanja na koje zvaničnici u Briselu nemaju odgovora – pitanje migracije, pitanje unutrašnje bezbednosti, zdravstvena pitanja u vezi sa koronavirusom učinili su da se EU nađe u opštoj blokadi.
Makedonski slučaj govori o krizi EU
Odnosi između Bugarske i Severne Makedonije pokazuje, prema Samardžićevim rečima, da zemlja može da ispuni i najneprijatnije uslove, a da se neće ni približiti procesu proširenja.
„Ne treba zaboraviti da je Makedonija u ime mogućnosti da pregovara o pristupu zamenila svoje ime i to na vrlo nelegalan način. Na referendum je izašlo tridesetak procenata građana, što znači da je bio bojkotovan. I on je prihvaćen – ljudi su prihvatili promenu imena kako bi otvorili brešu i sada, posle dve godine, pojeo vuk magarca. To je jako nefer sa njihove strane, ali oni drugačije ne mogu i to govori o vrlo ozbiljnoj krizi i same Unije, a posebno krizi njene politike proširenja“, smatra Samardžić.
Odsustvom sluha za pitanje Severne Makedonije najviše je, navodno, frustrirana Nemačka.
„Učinili smo sve što je bilo moguće da bi došlo do kompromisa, ali do ovoga trenutka to je nemoguće uraditi. Nezadovoljni smo činjenicom da Bugarska blokira pristupne pregovore zbog bilateralnih istorijskih pitanja koja ne pripadaju kontekstu proširenja“, naveo je neimenovani EU diplomata.
U Briselu napominju da se pregovori nastavljaju, ali da nema puno optimizma oko pozitivnog ishoda do kraja godine.
(Sputnik)
