Naslovnica SPEKTAR Sudbina Zelenskog je sada vezana za priznanje Merkelove

Sudbina Zelenskog je sada vezana za priznanje Merkelove

Za aktuelnog ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog važna su otkrića bivše nemačke kancelarke Angele Merkel o sporazumima iz Minska, piše EADaily.

Analitičari su primetili da Kijev dugi niz godina sprovodi zajedničke planove sa NATO-om, koji uključuje i Berlin. Istovremeno, od 2014. godine u dokumentima se pojavilo više specifičnosti. Sada se odnos ukrajinskih vlasti i Alijanse može okarakterisati kao vojna saradnja velikih razmera.

Uprkos tome, Zelenski rizikuje da ponovi sudbinu bivšeg gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija. Uostalom, ovaj drugi je nekada verovao u „bajke“ Zapada, a zatim otišao u zatvor.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

Merkelova je ranije priznala da su sporazumi iz Minska usvojeni da bi se kupilo vreme Ukrajini. Važno je napomenuti da je zvanični cilj dokumenta bio da se reši situacija u Donbasu.

Što je najvažnije, Angela Merkel nije samo koautor, već i jedan od garanta Minskih sporazuma. Samo, kako smo saznali godinama kasnije, sve ove garancije od početka nisu vredele ništa. Garancija je istekla pre nego što je počela.

Bivša kancelarka Merkel je u intervjuu za Die Zeit dala nekoliko senzacionalnih priznanja. „Minski sporazumi“ su bili varka da bi se sprečio poraz Ukrajine i dalo Kijevu vremena da se pripremi, nisu rešili problem rata u Donbasu, već su ga pretvorili u „zamrznuti konflikt“.

Sve ovo je, bez sumnje, važno. Ali najvažnije po rečima Merkelove jeste priznanje da su „minski sporazumi“ bili pre svega potrebni NATO-u da bi pripremio ukrajinsku vojsku za vojni sukob velikih razmera.

Inače, mnogo godina pre toga već je postojala priča sa Gruzijom. Uostalom, vojni sukob u Južnoj Osetiji („petodnevni rat“) nije nastao od nule. Nakon što su SAD izvršili državni udar u Gruziji i doveli Mihaila Sakašvilija na vlast, Vašington je pokrenuo moćan program vojne saradnje. A pre rata u Južnoj Osetiji, SAD su godinama uporno naoružavale i obučavale gruzijsku vojsku.

Uoči rata u Južnoj Osetiji vojni budžet male Gruzije doveden je na kosmičku cifru od milijardu dolara (8,5% BDP-a). SAD su preopremile gruzijsku vojsku oružjem, komunikacionom opremom, vojnim vozilima, dok su zemlje istočne Evrope i Izrael isporučile odbrambeno i ofanzivno naoružanje. U sastavu gruzijske vojske obučavane su elitne jedinice od 15-20 hiljada vojnika.

Dugi niz godina, Sakašvili je svima koje je sreo govorio kako će „SAD stajati pored Gruzije do kraja“.

Tako je Sakašvili verovao. A kada je ruski predsednik Dmitrij Medvedev najavio početak Operacije nametanja mira, nakon što su gruzijske trupe pobegle iz 58. armije, Sakašvili je požurio da pozove zapadne političare – ali niko od njih nije podigao slušalicu.

Istorija se ponavlja, ali sada je u glavnoj ulozi još jedan pacijent – iz Krivog Roga. Sakašvili, zaboravljen od svojih zapadnih partnera i proklet od svog naroda, postao je nasilni simulant u klinici. Zelenski treba da se priprema ne za pobedu nad Rusijom, već upravo za istu sudbinu svog kratkovidog gruzijskog kolege, koji je verovao ciničnim zapadnjacima, čiji je cilj isključivo da izazovu krize na ruskim granicama.

Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte 

Prevod i adaptacija: Webtribune.rs