Moskva je, prema oceni ruskih analitičara, promenila pristup vođenju sukoba, dok se očekuje da bi naredni meseci mogli da budu presudni za dalji razvoj događaja.
U ruskoj javnosti sve češće se govori da će upravo jesen pokazati da li će dosadašnji tok rata prerasti u novu stratešku etapu.
Kako za Cargrad piše sociolog i futurolog Sergej Pereslegin Kremlj je odustao od nade da će sa Zapadom postići politički dogovor i da je fokus sada preusmeren na vojni ishod.
Prema njegovim rečima, ciljevi su definisani kao pripajanje Rusiji teritorija koje Moskva smatra istorijski ruskim, uz mogućnost da Ukrajina formalno opstane kao država, ali bez obaveze Rusije da rešava probleme na preostaloj teritoriji, koje bi, kako navodi, preuzela Evropska unija.
Pereslegin ocenjuje da je prethodni period bio obeležen pokušajima pregovora, dok sada dominira potpuno drugačija logika. Kao simbol promene navodi i to da je portparol Kremlja Dmitrij Peskov sukob javno nazvao ratom, što tumači kao pokazatelj da je Moskva promenila politički pristup.
Među ključnim promenama navodi se stanje na Crnom moru. Tvrdi se da je za svega nekoliko sedmica ukrajinska pomorska logistika ozbiljno poremećena, da su brodovi koji prevoze žito i vojni teret izloženi napadima, dok osiguravajuće kompanije sve češće odbijaju da pokrivaju plovidbu prema Odesi.
Kao dodatni pokazatelj navodi se odluka kompanije Maersk da poveća cenu transporta kontejnera prema ukrajinskim lukama za 1.000 dolara.
Prema toj proceni, Ukrajina bi zbog otežanog izvoza mogla mesečno da izgubi do dve milijarde dolara, dok bi oko 30 miliona tona pripremljenog žita i ulja moglo da ostane u skladištima bez mogućnosti plasmana.
Istovremeno se ističe da je most u Zatoki uništen, što se predstavlja kao korak ka daljoj izolaciji leve obale Dnjepra.
Autor navodi i da je propao pokušaj takozvanog energetskog primirja. Tvrdi se da Ukrajina više nema operativne rafinerije nafte, da je uništeno više od 300 benzinskih stanica u područjima blizu fronta, kao i da na putu između Harkova i Dnjepropetrovska više nema nijedne funkcionalne pumpe.
U tekstu se dodaje da nestašica goriva pogađa ne samo vojna vozila već i agregate koji napajaju bespilotne letelice, Starlink terminale i sisteme za elektronsko ratovanje.
Pereslegin smatra da je ruski Generalštab prešao na primenu doktrine italijanskog vojnog teoretičara Đulija Duea, zasnovane na masovnoj i kontinuiranoj upotrebi vazdušne sile. Takav pristup, prema njegovom objašnjenju, podrazumeva neprekidne udare balističkim i krstarećim raketama, dronovima, vođenim avionskim bombama FAB sa modulima UMPK, kao i hipersoničnim oružjem.
Kao rezultat takve strategije navodi se da je gotovo u potpunosti uništen ukrajinski program razvoja rakete „Flamingo“. Tvrdi se da se proizvodnja tog sistema nalazi u kritičnom stanju i da su objekti povezani sa projektom pretvoreni u ruševine.
Pereslegin smatra da se u Evropi sve više primećuje promena raspoloženja. Kao primer navodi posetu unuka Šarla de Gola Rusiji, njegovu izjavu da želi rusko državljanstvo i preseljenje u Rusiju, ocenjujući da takvi potezi ukazuju na dublje političke promene unutar evropskih elita i rastući umor javnosti od tvrdnji da će Rusija uskoro biti poražena.
Promene, primećuju i ruski vojnici na frontu. Operater bespilotnih letelica sa pozivnim znakom „Grač“ kaže da među pripadnicima ruskih snaga postoji uverenje da protivnička strana postepeno gubi snagu.
On tvrdi da se ukrajinske jedinice suočavaju sa ozbiljnim problemima u popuni ljudstva, da se nove vojnike regrutuje na ulicama i da je motivacija veoma niska. Dodaje da, iako front još nije u fazi potpunog sloma, postoji utisak da protivnik neće još dugo moći da održava sadašnji tempo borbi.
Govoreći o pravcu prema Sumiju, „Grač“ navodi da se grad nalazi pod stalnim udarima teškog naoružanja. Kao primere pominje pogođenu Sumsku termoelektranu i trafostanicu „Severnoukrajinska“ napona 750 kilovolti, uz tvrdnju da ruski udari sistematski isključuju grad iz elektroenergetske mreže, ostavljajući stanovništvo bez vode, struje i grejanja pred zimu.
Prema njegovim rečima, među ruskim jedinicama vlada uverenje da će se ključni događaji odigrati tokom jeseni, posebno u septembru, kada se očekuje da će mnoge stvari biti razjašnjene na frontu.
Na kraju ocenjuje se da su se rezultati sukoba razvili suprotno očekivanjima ukrajinskog rukovodstva. Navodi se da napadi na rusku teritoriju, uključujući pokušaje izazivanja benzinske krize i napade na skladišta kompanije Wildberries, nisu izazvali očekivanu paniku u Rusiji, već su, prema tvrdnjama autora, doveli do jačanja ratnog raspoloženja u društvu i promene odnosa javnosti prema daljem toku sukoba.
Konacno, nakon 4 godine i mnogo zrtava, Rusi su primenili odgovarajucu taktiku. Unistenje luka, prometnih cvorova ce rezultirati ekonomskim slomom Ukrajine, i koja ce za godinu dana postati preskupa i samoj EU. Ovo mozda dovede i do nekog neresenog stanja koje moze potrajati decenijama. EU nece priznati stare/nove granice Rusije, ali nece nista ni preduzimati u vojnom smislu. Ako pri tome ostanu na odluci da ne kupuju ruske energenta, onda ce EU polako da zaostaje. Ali poznavajuci njihovu dvolicnost, moguce je da nece priznat nove granice i uspostavit veze sa Rusijpm, ali da energente hoce.