Probno bušenje koje je „Rio Tinto“ sproveo u regionu je već izazvalo štetu po životnu sredinu, napominje grupa domaćih naučnika u radu objavljenom u prestižnom časopisu „Nejčer“
Iskopavanje rude litijuma u Jadru nije vredno u pogledu rizika po životnu sredinu, od kojih najvažniji predstavlja sigurno uništenje jednog od tri najznačajnija regiona za snabdevanje pijaćom vodom u Srbiji, navodi grupa domaćih naučnika i akademika u zaključku istraživanja objavljenog u „Nejčeru“, jednom od najprestižnijih i najcitiranijih naučnih časopisa na svetu.
To bi bio prvi i jedini slučaj u svetu da rudnik i postrojenje za prerade rude budu postavljeni usred plodnog zemljišta okruženog naseljima i iznad najveće podzemne rezerve pijaće vode u zapadnoj Srbiji, navode autori.
Uspostavljanje deponija u neposrednom obalnom pojasu reka Jadar i Korenita, izuzetno bujičnih vodotoka koje se izlivaju svakih nekoliko godina, stvorilo bi stalnu pretnju od kontaminacije nizvodnih delova, ugrožavajući vodosnabdevanje za oko 2,5 miliona ljudi, ističe se.
Autori napominju da „agresivan“ proces hemijske ekstrakcije litijuma koji koristi veliku količinu mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline, predstavlja veliki problem za eksploataciju litijuma u svetu, a da bi enormna potrošnja vode za proizvodnju litijum karbonata posledično stvorila ogromne količine otpadnih voda koje bi trajno predstavljale veliku opasnost po površinske i podzemne vode.
Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora, uništila bi životnu delatnost za oko 20.000 stanovnika iz lokalne zajednice koji već dobro zarađuju, navode autori.
Projekat „Jadar“ predstavlja opasnost za postojeću turističku destinaciju, kao i za više od 50 objekata od arhitektonskog značaja, odnosno arheoloških lokaliteta od istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja.
Pored toga, autori ocenjuju da mogući prihod od poljoprivrednih aktivnosti, koji se procenjuje na oko 81,96 miliona evra godišnje (na osnovu 17.000 evra po hektaru), daleko prevazilazi potencijalnu zaradu od rudne rente koja iznosi 16 miliona evra, na osnovu podataka „Ergo strateške grupe“.
Gde (ni)je litijum „zelen“?
Potražnja za litijumom naglo je porasla zbog „zelene“ tranzicije na tehnologije sa niskom emisijom ugljen-dioksida, kao što su električni automobili, i litijum-jonskih baterija koje one koriste.
Međutim, autori istraživanja napominju da bi u početnoj fazi otvaranja rudnika u dolini Jadra bilo uništeno 204 hektara stare šume, za koju se procenjuje da može asimilovati 0,32–0,82 kilotona ugljen-dioksida godišnje, kao i 320 hektara obradive zemlje, koja, pored toga što je obradiva, asimiluje 1,6 kilotona ugljen-dioksida godišnje.
Sa druge strane, autori ističu da se u procesu proizvodnje litijum karbonata iz ruda koristi ogromna količina fosilnih goriva, i emituje značajna količina ugljen-dioksida.
Implikacije predloženog projekta „Jadar“, koje podrazumevaju degradaciju zemljišta i eroziju tla, odgovaraju terminu „dezertifikacija“ i direktno se kose s principima UN Konvencija iz Rio de Žaneira. Projekat „Jadar“ podriva i Ciljeve održivog razvoja UN i Agendu 2030, kao i lokalne zakone o očuvanjem prirode, ističu autori.
Prirodna staništa nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta prete da budu uništena, odnosno fragmentisana, uključujući i 145 vrsta, koje su pod statusom „zaštićene“ ili „strogo zaštićene“.
Posledice probnih bušotina već primetne
Probno bušenje koje je „Rio Tinto“ sproveo u regionu već je izazvalo štetu po životnu sredinu, pri čemu je voda koja sadrži visoke nivoe bora curila iz bušotina i prouzrokovala sušenje useva, napominju autori.
U probnim bušotinama, zemljištu u njihovoj blizini, ali i u reci Jadar, i to 20 kilometara nizvodno od bušotina, pronađena je povećana koncentracija arsenika, bora i litijuma, elemenata karakterističnih za rudu u Jadru.
Koncentracija bora u zemljištu oko bušotinama bila je četiri puta veća od prethodnih zakonskih normi, dok autori napominju da, prema novim državnim propisima, sadržaj bora u zemljištu „više uopšte nije regulisan“.
Autori navode da, iako je bor bitan element za ishranu biljaka, prevelike količine mogu inhibirati njihov rast. Takođe dodaju da visok unos bora kod ljudi može biti štetan za želudac, jetru, bubrege i mozak, pa čak i dovesti do smrti.
Koncentracija arsena u uzorcima bila je osam do devet puta veća od gornje granice.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
