Nedavni incident sa tankerom u Ust-Lugi mogao bi biti deo šire akcije usmerene na plovne jedinice povezane sa ruskom trgovinom, smatra vojni analitičar Vlad Šlepčenko.
Prema njegovim rečima, incident u kojem je stradao tanker Eco Wizard, koji plovi pod liberijskom zastavom, verovatno nije bio slučajnost, već deo šire kampanje.
Ministarstvo saobraćaja Rusije je saopštilo da se radilo o „manjem curenju amonijaka“, ne navodeći uzrok događaja. Međutim, strani mediji i izvori povezani sa obaveštajnim strukturama navode da je došlo do eksplozije prilikom pretakanja amonijaka na terminalu kompanije „MHK Evrohim“, usled čega je brod počeo da tone.
Šlepčenko navodi da ovo nije izolovan slučaj i podseća da je od decembra 2024. godine do danas zabeleženo najmanje pet sličnih incidenata. Među pogođenim brodovima su tanker Koala, koji je stradao takođe u Ust-Lugi u februaru, i brod Ursa Major u vlasništvu Ministarstva odbrane, koji je potonuo u Sredozemnom moru.
Ostali slučajevi uključuju oštećenja na grčkom brodu Seajewel, brodu za prevoz nafte i rude Seacharm i hemijskom tankeru Grace Ferrum, koji je izgubio upravljanje.
U junu je zabeležen napad i na tanker Vilamoura, koji je prethodno pristajao u lukama Ust-Luga i Novorosijsk. Prema pisanju lista Financial Times, iza ovih događaja mogle bi da stoje ukrajinske specijalne službe, koje, kako se navodi, sprovode koordinisanu kampanju sabotaža.
Politički analitičar Sergej Markov ocenjuje da se radi o delovanju koje predstavlja državno nasilje, navodeći da iza napada mogu stajati Ukrajina i Velika Britanija.
On smatra da bi izostanak odgovora mogao ohrabriti dalje incidente. Ipak, kako ističe vojni komentator, unutar Rusije se ne vode rasprave samo o reakcijama, već i o načinu zaštite brodova koji formalno ne plove pod ruskom zastavom.
On ističe da su meta brodovi koji učestvuju u poslovima od interesa za Rusiju, bez obzira na formalnu registraciju.
Sličan stav izneo je i Viktor Blitov iz Saveza veterana mornarice, dok analitičar Jurij Barančik predlaže da odgovor na ovakve akcije bude zasnovan na reciprocitetu, uključujući i indirektne metode.
Šlepčenko zaključuje da bi konkretne mere mogle uticati na dalji razvoj situacije. Prema njegovom mišljenju, bez odlučnih koraka – bilo u pogledu zaštite sopstvenih interesa na moru ili reagovanja na infrastrukturu aktera koji sprovode takve akcije – incidenti bi mogli da postanu učestaliji.
Webtribune.rs
