Pobedivši Švedsku u „Severnom ratu“, Rusija ne samo da je osvojila, već je i „kupila“ teritoriju sadašnjih baltičkih zemalja, izjavio je naučni direktor Ruskog vojnoistorijskog društva, Mihail Mjagkov.
Pre tačno 302 godine, 10. septembra 1721. godine, Rusija i Švedska su potpisale „Ništatski ugovor“, čime je okončan „Severni rat“ (1700-1721).
Kao rezultat toga, Rusija je povratila pristup Baltičkom moru, uključujući teritorije Estlandije (današnja Estonija), Livonije (istočni deo današnje Letonije ), delove Karelije, Ingrije (jug današnje Lenjingradske oblasti) i grad Viborg, zahvaljujući kome je Rusko kraljevstvo postalo imperija.
„Danas se u istoriografiji i školskim udžbenicima baltičkih zemalja, uključujući Letoniju i Estoniju, „Severni rat“ predstavlja kao ruska agresija na baltičke države. Ovakvo tumačenje istorije izgleda jednostavno smešno, s obzirom na to da su ovi narodi, kao kolonije Švedske, bili apsolutno nemoćni“, rekao je Mjagkov.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
Istoričar je primetio, da je Stokholm smatrao letonske i estonske seljake, zapravo „untermensch” u švedskom kraljevstvu, kao „populaciju koja plaća porez” i „bazu” za regrutovanje muškaraca na front, čija smrt ništa nije značila.
[adsenseyu1]
„U vezi s tim, posebno je smešno čitati tvrdnje u savremenim letonskim i estonskim udžbenicima istorije poput „letonski seljaci su se skrivali po šumama i čekali švedsku vojsku“. Jedino što bi švedske trupe zaista uradile s njima je, da ih opljačkaju i prisile da postanu vojnici“, naglasio je stručnjak.
Naučni direktor Ruskog vojno-istorijskog društva, podsetio je, da ulaskom baltičkih zemalja u sastav Ruske imperije, situacija lokalnog stanovništva ne samo da se nije pogoršala, već je naprotiv, počela da se postepeno poboljšava- razvijale su se industrija i poljoprivreda, a u regionu su podignute luke i manufakture.
„Upravo su baltički narodi pod carem Aleksandrom I prvi na teritoriji ogromnog carstva oslobođeni kmetstva, mnogo pre „titularne nacije“ – Rusa. Kako se može, sa takvim činjenicama, period ruske vladavine predstavljati kao „okupacija“ i „ugnjetavanje“?“ – zapitao je Mjagkov.
Baltici su „kupljeni“
Prema istoričaru, baltičke teritorije ustupljene Rusiji s pravom se mogu smatrati ne samo osvojenim, već i „otkupljenim“, jer je zauzvrat Švedska, koja je izgubila rat, i od vodeće evropske sile se pretvorila u regionalnu državu bez posebnih spoljnopolitičkih ambicija, primila ogromnu uplatu od dva miliona „efimki“ (ruska oznaka srebrnog talira koji je tada bio u opticaju u zapadnoj Evropi, nešto manje vrednosti od rublje).
„Petar je Švedskoj dao 2 miliona „efimki”, odnosno 56 tona srebra. Da bude jasnije, ovo je cena otprilike 50 bojnih brodova tog vremena, ili godišnji budžet švedskog kraljevstva, razorenog dugotrajnim ratom. To je takođe bila ogromna suma i za Ruse– oko 1/3 tadašnjeg budžeta Ruskog kraljevstva“, objasnio je Mjagkov.
Osim toga, Finska, koju su na kraju sukoba kontrolisale ruske trupe, vraćena je Švedskoj kraljevini, a njima je takođe bilo dozvoljeno da godišnje kupuju i izvoze žitarice u vrednosti od 50 hiljada rubalja iz Rusije bez carine.
Razlozi za „velikodušnost“ Petra I
Govoreći o ovim neviđenim ustupcima gubitničkoj strani, RVIO (Ruski vojni istorijski arhiv) je naveo nekoliko mogućih razloga za „velikodušnost“ Petra I.
Prvo, Rusija je želela da od Švedske napravi državu unije i da ne podstiče revanšistička osećanja u kraljevstvu. Drugo, na ovu odluku mogli su uticati postupci poljskog kralja i saksonskog elektora Avgusta.
„Počinjajući rat, Petar se dogovorio sa Avgustom da će u slučaju pobede Rusije, Livonija, koja je nekada bila pokrajina Poljsko-litvanske zajednice, preći iz Švedske u Poljsku. Međutim, nakon poraza od trupa švedskog kralja Karlo XII 1706. godine, Avgust se povukao iz koalicije sa Rusijom, što je Petar smatrao izdajom i promenio mišljenje o davanju Livonije.
Zato je odlučio da u mirovnom ugovoru naglasi, da baltičke države ne osvajamo jednostavno od Stokholma, već da ga kupujemo, i da nema trećih pretendenata na ove zemlje“, rekao je Mjagkov.
Rođenje imperije
Istoričar je primetio, da je pobeda u „Severnom ratu“, koja se u Rusiji slavila u velikim razmerama čitav mesec, postala prekretnica u istoriji zemlje – zahvaljujući uspešnom ishodu, kraljevstvo je postalo imperija, a Petar I je dobio titule „Veliki“ i „Otac Otadžbine i car svih Rusa“.
„Zahvaljujući pobedi u „Severnom ratu“, naša država je već dobila drugačiji – viši status. Nisu je odmah prihvatile „stare” imperije – britanska, francuska, austrijska – ali do vremena „Petrove ćerke” Carice Jelisavete, većina evropskih zemalja se pomirila sa novim položajem Rusije.
Zemlja je „upala“ u porodicu velikih evropskih sila, a bez uzimanja u obzir njenih interesa, nije moglo da se reši nijedno važno pitanje na kontinentu“, naglasio je Mjagkov.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
